Priče iz ličkog kraja

Faljen Isus i Marija!

Evo nam i kasne jeseni, bome zazimilo i to dobro a more se očekivat da će i ruknut snižina iz Kapele svaki čas. Krompir smo pokopali i u polju sve sredili, drva pocipali i spremili za zimu, pobrali slive i sad nam je još ostalo speć rakiju i zaklat prasce. Bit ce šljivovice ako bog da, slive su dobro rodile, a uz to bit će krvavic, kobasic a i ocvirak. Nute mi recite jima ča boljega od pravi Lički polic, slanine i ocvirak, a još uz to cugnut i pravu Ličku sljivu? A kad se skuva domaca Palenta pa se zacini sa ocvircima? E ljudi moji u belome svitu kad bi Vi znali kako je nam lipo vodekara, pogotovo kad snizina zavije iz Kapele pa niko nikud po dan dva ma milina. Usput smo i vidili da Vas je podosta došlo za Sisvete i to je lipo od Vas i nas vodekara da se makar jednom godišnje i to obavi.

Dragi naši Ličani i Ličanke pišite nam, javite nam se sa Vašim predlozima, idejama kako da poboljšamo ove novine i da budedu jedna lipa uspomena na nove mlade generacije koje dolaze i rastedu u ovome modernom svitu te kako bi rekli “kompjutorske paucine” pa neka i oni ništo nauče kako je nekada lipo i jednostavno bilo. Bože dragi krenuli smo od ničega, a lejte danas koliko Vas i nas prati ovo iz miseca u misec, i fala Vam ča ste snami.

Lipo vas pozdravlja uredništvo Priča iz ličkog kraja i dobro nam dosli !

Vaši ispod Velike i Male Kapele

Cure i Dičaci 

 

Za preuzimanje časopisa „Priče iz ličkog kraja“ kliknite na Link :

http://www.stajnica.com/sites/default/files/Price 6.pdf

Dvi godine ni puno, ali rođo moj ni ni malo.

Nu pogljedajte samo koliko se vas za to vrime sabralo.

Skoro 7 iljad duš lajk je stisnulo.

Mi ne znamo ča vas je na to potaknulo.

Dal šale, slike stare, novicije ili pak babarije?

Je ma kej da je to i bitno!

Drago nam je da nas pratite,

Da komentirate, pofale, ali i kritike nam dajete.

Puno se vas aktiviralo sa pisma, slika i lipi beseda

A preko velike bare došla je ideja

Da se časopis naših Priča pokrene

I da se od Like nikud ne skrene.

Puno toga lipoga ovde se dogaja

Al čemu sad da se sve to nabraja.

Sve vas pozdravljamo i s vami nazdravljamo,

Pričama iz ličkog kraja rođendan čestitamo! 

Vaše Branka i Ana! 

Pronać nas morete uvik na istoj atresi: Priče iz ličkog kraja

Ma znate ča narode moj, vi ki na takove vičere ne grete,pojma nemate ča propušćate. Je al zato mi ki gremo svašta čujemo i vidimo.

Znaš kako je kad se najdeš med svojim narodom pa raspredeš od iljadu i neke pa do danas. Rođo moj,čuješ koječega, pa se i križaš kad ti ča novo il klimlješ glavom ako si to već kadi čul.

Ma onda malo vidiš i taj narod,kako ki izgljeda jel se ki stesal il sprasil, ča je ki obukal, pogotovo mi šenske, je pa znate kako je,nu da li? E onda pratiš i ki je s kim došal. Ovi redoviti svake godine više nisu ni interesantni po pitanju toga,al kad dojde "novo" lice,ajme čuda,vičera odma slaja. Je pa nu recite da ni tako? Odma šuškanja "Kaj je vaj? S kim je došal? Nu nu odi preispitaj pa mi reci!"

E i tako,al ča sati odmičedu, flašice praznidu, više niš ni bitno nego pustit brigu na veselje.
I vi i oni i vaj i naj svi smo svoji! Pisma, jilo, pilo, ples, šale i eto ti prela kakovo samo moreš poželit.

E tako dragi naš narode,bila sam i ja tamo i dovukla sa sobom još malo našega naroda i da znate da nam bilo milina. Valja se nismo nikome zamirili, a ako i jesmo ča sad, bilo pa prošlo.

Članovima ZK Stajnica koji su sve to organizirali sve pohvale i ča reć nego nako po domaći: Vidimo se ko Bog da i dogodine! 

P.S. Uskoro i više slik, kad preberemo ča je za javnost, a ča za privatnost!

 Faljen Isus i Marija!

Je Bog daj lipi naši, jeste nam dobro? Evo nam i jeseni malo po malo i zlatno doba godine se uvlači u nas Podkapelski kraj, jutarnje magle već su počele sidit nad Kapelom i to bome do podne, a ki božji se vozi po staroj Jozefini doli prema Jezerani more uživat u tom veličanstvenom pogledu koji se nemore kupit, al se more doživit. Počela nam je i škola tako da je i lipo za vidit vridnu dičicu kako nosidu svoje taške i divanidu jedni drugima kako jim je bilo lipo na letnom raspustu. A mi drugi u polje, je počel se kopat krompir i bome se moremo pofalit da ga jima ve

godine i to dobro, bit će polic a nadamo se uskoro pršuta, ocvirak i slanine. Pobrat ćemo zelje i ripu, kukuruz, slive, jabuke bome i izorat pa i posijat zrnje za iducu godinu.

Za naše u dalekom svitu jos ćemo napisat da je lipo za čut kadi se ujutro rano jos pa magli čuje klepka na kravam ke već pasedu nigdi u polju i brunze na ovcami.

A mi Vas pozivamo da dojdete u naš prelipi Podkapelski kraj da odmorite dušu i napunite baterije u ovoj prelipoj prirodi i sa ovim dobrim narodom i da uživate u nasim Ličkim specijalitetima. Verujte kad su pitali jednog našeg zač ideš u tu daleku Ameriku odgovoril je ovako “Idem da bi se mogal jopet vratit”.

 

Lipo vas pozdravlja uredništvo Priča iz ličkog kraja i dobro nam dosli !

 

Vaši ispod Velike i Male Kapele

Cure i Dičaci

 

Za preuzimanje časopisa „Priče iz ličkog kraja“ kliknite na Link :

 

http://www.stajnica.com/sites/default/files/Price iz Lickog kraja 5a.pdf

 Leto se primiče kraju, evo jeseni samo ča ni. Nadam da vam ni prošlo onako „kadi si bil - nigdi, ča si napravil – niš!“. Letno doba inače je najaktivnije kad je delo u pitanju, al ni to više ni delo kej ča je nekad bilo. Uz sve te mašinerije, ima i više cajta i za druženja, samo ča smo se svi mi skvarili pa sve manje vremena provodimo jedni s drugimi, a više jedni dalje od drugi. A vlja će nam doć iz guzice u glavu pa da ti to prominimo i da shvatimo da smo jedni drugimi potrebni i za život i za delo i za veselje i za sve.

U ovom broju osvrnuli smo se na puno stvari iz prošlosti, isčeprkali nekakovi stari slik, tekstov.... Prisitili se naših dragi ljudi ki već dugo nema, al ki ostavili traga za sobom. Našeg dragog Zdrave Šare koji je život ostavil na Žutoj Lokvi skupa sa trojicom svojih kolega, ali ovde je i sjećanje jedinog preživilog policajca od tog krvoprolića, Darka Murata...da se nikad ne zaboravi.

Svoje mesto pod suncem, oću reć u ovom broju, našli su i oni ki su tek počeli povjest pisat u našem kraju, oni tek rođeni.

Kej po običaju, našle su se tote i brojne šale, izreke, a normalno i recept za jedno jilo. Ki je vidil gladan bilo ča delat, nu da li?

U letno doba puno je zborov po naši kraji, ča oni ča se držidu od davnine, ali ima i noviji, kej ča je Smotra folklora u Brinju. E i o tome smo nešto napisali i ubacili slike.

Isčeprkali smo neke stare tekstove ča su naši mladi koji živedu u brinjskom kraju napisali još dok su bili dica, a i neki stari „sportov“ ili bolje reć igar iz davnine kej ča je bacanje kamena s ramena.

Na pamet nam pala i pavenka, Majke Božje cveće. Znate ona ča za nju kažedu „teško curi ka je nosit neće“.

Eh, i sad nema druge nego da pritisnete taj link i vidite ča smo vam sve u ovom broju pripremili i da završim ovo svoje predstavljanje novoga broja besedom ku je napisal onaj mali ča je išal u Njemačku:

„Cajta više kajne već je prošlo ziben, pozdrav mili majne ja vas puno liben.“

 

 

Za preuzimanje časopisa „Priče iz ličkog kraja“ kliknite na Link :

 

http://www.stajnica.com/sites/default/files/Price iz Lickog kraja 4a_0.pdf

Pjesma koja je danas osvanula na Facebook-u na profilu jednog našeg zemljaka, kako bi mi od srca rekli. Pjesma je to koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Smijeh, suze, toliko isprepletenih osjećaja ona izaziva... Neću dužiti, pročitajte! 

Draga majne familijo

vigec ste mi dolje,
moram etvas da vam špreham
sad mi je već bolje.

Dojčlandski sam naučio
baš sam ga savlad'o,
pa s'ljudima ovdje špreham
od tad' vrlo rado.

A i šrajben meni ide
odlično od ruke,
i špreham i šrajbam
od sad ja bez muke.

Zdravo muter,
zdravo fater,
a gdje mi je švester,
kako su joj kinder,
da li su već grose,
dal im ide šule,
čujem bruder ponovo
krenuo od nule.

Kako je cu hauze
jel ales u redu,
zvat ću vas sa hendija
ja u nekste srijedu.

Majne erste libe
je'l još uvjek tamo,
niti da se javi
ni't da komen 'vamo.

Ali nema veze
pa i ovdje frau ima,
naći će se valjda ajne
koja meni štima.

Kakva nam je štrase
da'l je sada čista,
a hauze naša
je'l još uvjek ista?

A kako sam ja,?
Pa nije mi loše,
jedino se gelti
jako brzo troše.

Auto još nemam
kajne dosta gelta,
kauf ću ga ja na rate
bar do nekšte ljeta.

A'l kupiću pravog
što sve živo ima,
mercedesa sa četi'r vrata
ful koža i klima.

Pa i alu felge
pa i servo volan,
ipak ja u dojčland radim
pohvalit se moram.

Na poslu je dobro
dize vohe sjeda plata,
poslaću vam nešto gelta
da zamjenite vrata.

Za fenstere sada nemam
poslaću vam cvajte put,
dragi fater tut mi lajt
nemoj biti ljut.

Sad imam kolegen
ajne prava damen,
mi arbajten zajedno
mi pucen cuzamen.

Sa putem do posla
imam klajne muke,
jer moram da presjedam
na rozenštajnbruke.

Gestern sam se napio
pa hojte boli glava,
rakija im nevalja
ma naša je prava.

Bi'o sam u gartenu
sa još ajne manom,
to je onaj neben mene
lik sa grose stanom.

Sliko sam nas hendijem
poslaću vam sliku,
pa da se nasmijete
tom blesavom liku.

Smrš'o nisam nimalo
jer baš dobro esen,
vidjećete kada stignem
ja na dize jesen.

Jedem švajne šnicel
kartofil i brot,
obrazi mi rumeni,
a lice mi rot.

Ovdje stvarno loše nije,
pomalo se radi,
i pomalo pije.

Kad na urlap komen
okrenućemo nešto,
janje, prase, nije bitno
ja to radim vješto.

Nabavite ražanj
i domaći sir,
malo holca za vatru
i draj kištren bir.

Pozdrav majne familijo
i ćus i bis špeta,
ih bin komen najesen
ili nekšte ljeta.

Cajta više kajne
već je prošlo ziben,
pozdrav mili majne
ja vas puno liben.

Evo i moj njemački!

Velike vrućine, godišnji odmori, ali i delo, nisu prepreka za pripremu još jednog broja našeg časopisa. Ovaj nam je primjerak posebno drag, jer smo ga posvetili našem, brinjskom kraju. Puno toga lipoga imate u njemu za pročitat, prisitit se, naučit, nasmijat se... Puno naroda po društveni mreža diljem svita ki nas pratidu, križadu se obe ruke kad čujedu Ča! E uprav zato je vrime da se malo više posvetimo tom našem specifičnom divanu, mestima i narodu našeg kraja, a ne da još koga, ča bi baba rekla, infrakt mazne kad čuje kakovu našu besedu i taj naš Ča. Svakome je njegov kraj najlipši, svakome je njegovo mesto i selo najdraže i svakome njegov narod najmiliji. I kamo god da pojdeš i kamo god dojdeš, taj svoj kraj u srcu nosiš. Upoznajte taj mnogimi nepoznat dio Like, tu našu, kako je Tom Perković (Štenta) nazval, „Zelenu oazu na Ličkome kršu“.

Napomena: Ukoliko želite, znate, imate ča zanimljivo, tekst, sliku, anegdotu...bilo ča iz svog ličkog kraja, podilit sa svitom, pošaljite nam na mail: bagremi@hotmail.com

 

Za preuzimanje časopisa „Priče iz ličkog kraja“ kliknite na Link :

http://www.stajnica.com/sites/default/files/Price_iz_lickog_kraja_3_a.pdf

 

Jedan broj časopisa već je iza nas, a vaj drugi je upravo sad pred vami!

Ča su drugi rekli o nami o onom prvom broju i čime smo ispunili dvadesetak stranic novog broja, pogljedajte na doli priloženom linku.

Nećemo vam previše odavat u ovom najavnom tekstu za drugi broj. Reć ćemo vam samo da smo izvukli zanimljive slike iz starog albuma; dotakli se ljudi ki su zaslužili da se o njimi divani; ispripovidali lipe priče iz ličkog kraja; spekli smo kruv po domaćem receptu; prisitili se kako je to nekad bilo, a kako danas kad je letno doba u pitanju; malo smo i potračali u tete Marice nugliću...

I onda sve skupa završili s čašicom dobre domaće rakije i besedom s kojom ćemo se siguro svi mi složit: „Moreš ti poć iz Like, ali Lika iz tebe nikud!“

Ugodno čitanje i listanje novog broja našeg časopisa!

 

 Za preuzimanje časopisa „Priče iz ličkog kraja“ kliknite na Link :

 

 

  http://www.stajnica.com/sites/default/files/Price iz Lickog kraja broj 2.pdf

 

 Faljen Isus i Marija!

Dobro nam došli! Jeste nam dobro? Ovako bi pozdravili svakoga gosta, i starog i mladog koji bi došal u posjetu bilo kadi i kod bilo koga u podnožju Velike i Male Kapele u naš Podkapelski kraj.

Je ma znate da bi Vas onda morali upitat i ča ima kadi novoga, ali voga puta ćemo to preskočit. Nu, vlja ni tako?

Uvodim riječima prvog broja časopisa Priče iz ličkog kraja, započinjem i ovaj tekst. Da, da, dobro ste pročitali, izlazi prvi broj našeg e-časopisa.

Priče su već „stara stvar“, ali ideja za časopis stigla je preko velike bare, kako bi baba rekla. Od čovjeka koji je fizički daleko od Like nekih 10000km , ali svojim djelima, mislima i aktivnostima uvijek tu negdje među nama, uvijek u svojoj Stajnici. Tom Perković, Štenta, administrator i urednik  Zk Stajnica od samoga početka i dan danas sve to vodi i kaže da mu nije teško uložiti truda i vremena da se trajno zabilježi ono što je naše pa bilo olovkom, kamerom ili tipkovnicom i da ostane za buduća pokoljenja.

Tako mi je predložio svoju ideju za časopis kojim bi se na još jedan način zapisalo i sačuvalo ono što se usmenom predajom već godinama prenosi s koljena na koljeno. Nije trebalo puno da se i on sam uhvati posla i počne gurati i nas tako da je uskoro sama ideja vrlo brzo prešla u realizaciju projekta , što je dokaz kako se sve može samo kada se hoće, bez obzira na udaljenosti.

Povijest našeg kraja, stare fotografije, šale, zgode, nezgode i koješta drugo, većim dijelom pisano domaćim govorom brinjskog kraja, samo su neke od tema koje ćete moći svakog prvog u mjesecu pročitati u časopisu „Priče iz ličkog kraja“ na našem portalu ZK Stajnica bez čije bezuvjetne podrške ničega ovoga ne bi bilo.

Neka nam naš govor i naše Priče budu na ponos i na spomen onih davnih, ali i ovih sadašnjih vremena o kojima će naši potomci jednog dana rado čitati i nastaviti pričati.

Očekujemo mnogo priča i fotografija naših čitatelja iz svih ličkih krajeva koji će zasigurno pronaći svoje mjesto u nekom od narednih brojeva ovog hvalevrijednog časopisa.

Kako sam počela ovaj najavni tekst riječima iz časopisa, tako ću ga i završiti u ime cijelog uredništva ili bolje da kažem to je "naš Tim"  kojeg osim Toma Perkovića iz Kanade i Ane Biškupić iz Brinja, čini i moja malenkost Branka Pavlović iz Zagreba.

„Želimo Vam lipu zabavu i svako dobro i nemojte nam ča zamirit!“

 Za preuzimanje časopisa „Priče iz ličkog kraja“ kliknite na Link :

http://www.stajnica.com/sites/default/files/price1_master2_0.pdf