Priče iz ličkog kraja

Kate Ottozez uoči Dana žena

Pripremila: V.D. (pseud. Kate Ottozez)

Neman ja niš protiv, da se razumimo man na samon početku, al ćaća ga njegov u šumu skrenul..ča mu va pozicija ni malo nelagodna? 

Da me ne bi krivo razumili..jutra je dan kaj se slavi kaj ženski.. ok..kako bi ni inglezi rekli.. a ča ni svaki dan naš dan? Ča nismo baren svaki dan zavridile da dobijemo baren jednu čenkoladicu, ako ćete baš i nu najmanju.. životinjsko carstvo? Meni ni gore čut nego kad se muški počnedu falit ..ča bi vi ženske da ni nas? Ma ben van misec da van.. a ča bi vi da nema nas.. ben te robijo.. oš skuvat, oš oprat, oš oglancat, oš opeglat, oš napiši zadaću, oš vodi dokturu, oš bajli dok šmrcadu jerbo se gore osićadu uni nego mi kad rajamo dicu.. jopet ću ja.. nemojte me krivo razumit.. al ča bi uni da nema nas ženski.. neki su se istinu za volju i snašli u svin pogledima, ako se razumimo.. pelda i prdačina.. al eto.. vaj me na voj sljiki malo i razveselil al i dal me u razmišljanje.. neka je jutra dan kad smo se izborile za tu jednakost.. al sad me muči.. zač se muški volidu oblačit u ženske? ..Hm..
Vaša Kate

Nuder da vam se pofalim kadi sam čer bila...

Joooj dragi moj narode ma moram vam reć kako mi čer bilo lipo (na momente i „lipo“). Celi dan leti vamo tamo, popodne svi se već uzazvali „Ajde, evo mi stigli, kadi si?“, a ja još da ne kažem kadi. Navrat nanos, gužva po tom Zagrebu, nemaš kud parkirat. Joooj, ma mi se zavintalo u glavi kružit oće li ki vrag kadi izać s parkiranja da se više smestim. Eh, zala doba  i to dočekam! Gljedam na uru a ono već 15 minuti kasnim, al mislim si „Fala Bogu pa nis sama nego još vaj mali smanom pa se bar neću crvenit sama“. Dojdemo mi, uspuvali se dok se sprtili na onaj brižak prema katedrali. Al aj, malo se narod okrićal, maval, pozdravljal, samo kad ni niki ni niš kritikoval ča kasnimo.

Ajme narode moj, jes li sela, ma izlaganje predsjednika kluba o protekloj godini već pri kraju. Poče on prozivat ove naše mlade, da im uruči priznanja. Kad odjednput reče „Dojdi Branka sedi vamo k nam pa ćeš ti reć ku besedu o portalu i zalaganju ovi mladi ljudi“. Ajme, kej da me poljalo kantom ladne vode. Gljedam predsjednika pa si mislim „O Mike, vrag ti sve spekal, ča mi nisi rekal da ću govor morat držat da se pripremim.“ Al premučala sam ajde, usfrfljala se tamo, ali nekog vraga i rekla.

Eh, napokon doć do zraka. Stali, malo se poslikali za uspomenu,da se vidi ki je ča obukal i kakove ženske flizure naredile, a onda se zavukli u pladnje vidit ča nam vridne ruke naši članica kluba pripremile za prezalogajit. Podružili se, podivanili, samo nismo zapivali. Niki se ni ni sitil, možda je na to djelovala vijest da nam je Peco umrl pa kej da nas ni ni tiralo na pismu. Neka mu je laka zemlja.  Kako bilo da bilo, ovogodišnja skupština završila. Nadam se da ćemo dogodine još veći broj mladi ljudi (ma i stari ki imadu volju) okupit i nastavit još veći i jači ovo ča i delamo...širit našu domaću besedu, da naše zavičajno blago nikad ne bude zaboravljeno.

P.S. Uskoro album sa slika i predstavljanje nagrađenih.

Novi broj e-časopisa: #10: Budi se proliće ispod Kapele !

 Faljen Isus i Marija!

Dobro došli u još jedno prolićno friško izdanje vi naši novin “Priče iz Ličkog Kraja”. Jeste nam dobro, a lejte i mi smo isto tako pomalo, ovdekara ispod Kapele snižurina nestal i pojavljuje se pomalo i proliće, visibabe ničedu, najde se i poji jaglac i popova muda. Bome su i vode izašle tako da je Črnač sav pod vodom a u Rokinoj jami se bome čuje kadi voda šumi i to dobro, ee a Pećina u Črnču je bome buknula. Za ovu priliku smo vam dosta toga iskopali, pribrali, napisali, nacrtali i na kraju objavili u ovi nasi moderni Elektronski novin. Jimaćete bome ča za listat i čitat a i bome da se pofalimo dobili smo i jigrokaz pravo iz Modruš i to od početka do kraja. Iz Brinja su nam stigle i tepike kako se tkadu, pa onda par Ličkih pisam od naši cur i dičakov i svega pomalo.I dalje kopamo po starini i izvlačimo na svetlo dana da se to zapiše i ostane za mlaja pokolenja a bome i za starije će dobro doć da seprisitidu kako je nekad bilo, tako da nastojimo da skupimo čim više materijala i da svaki misec poboljšamo svako novo izdanje. Evo jopet ćemo naglasit, nute nam se priključite nemojte se ustručavat ča bi rekli kod nas “nećemo Vas pojist”.

Lipo vas pozdravlja uredništvo Priča iz ličkog kraja

 

Vaši ispod Velike i Male Kapele

 

Cure i dicaci

 

 

 Za preuzimanje časopisa „Priče iz ličkog kraja“ kliknite na Link

 http://www.stajnica.com/sites/default/files/Price 11.pdf

Zavičaj u bakinom srcu

U zavičaju mome lipa stoji,

bore njene godine odaju,

godine ni gazda više joj ne broji.

 

Gazda ima ženu, odoše mu dica,

bakom starom u selu je znaju,

bore njene godine odaju.

 

I Stajnicu svoju pamti danom svakim,

spominje ju i zove u snovima lakim.

U Stajnicu se vratit po cel dan divani,

nemoćna je baka ne može ko lani.

 

Lipa čeka i tužne su joj grane,

za bakom vene dana svakog,

i baki na srcu otvorene rane.

 

Stajnicu zaziva i poljima se divi,

za bolest svoju nikoga ne krivi.

Ali Stajnicu zove i za polja se moli,

i kada se smije Stajnica ju boli.

Novi broj e-časopisa: #9 : Zima stisla medvid tvrdo spi, pod Kapelom se narod Mačkarama veseli !

Faljen Isus i Marija!

Dobro došli u još jedno izdanje vi naši novin “Priče iz Ličkog Kraja”. Da Vam se odma pofalimo da smo uspili iščeprkat svega i svačega za ovaj broj, ma ni sami nismo mislili da jima toliko materijala dok se nismo ufatili posla. Naletićete na svega i svačega zanimljivoga, naše pisce iz prošlosti a bome i ove friške iz sadašnjosti, pa onda smo podobivali i stari slik, pa onda smo Vam po-ostavljali slik kako nas je snižurina zatrpal bome niko nikud 2-3 dana. A je, je gradonačelnik nam je bil i bome nas zval i brinul se za sve nas, lejte to je pravi čovik za pofalit. Ča jos da Vam kažemo, mačkare su na putu bit će u iducem broju i o tome. Placa u Brinju je još totekara, stara cesta kroz Kapelu je očisćenja, vode u Jezerani nima, bufetići svi jos deladu, bus vozije i to je to. Ovdekara je još prava zima, snižurine ponapadalo, zima je i to bome dobro, još držimo do prela i kartanja, idemo jedni kod drugi na televizor, prisićamo se svi Vas po belom svitu kadi ste i ča ste i nadamo se da ste nam dobro i zdravo. Javite nam se i dalje, čekamo Vase te moderne pošte, surađujde snami a mi ćemo objavit i zabiližit vodekara. Uvik se sitite odkud ste došli i nemojte to zaboravit, a velidu i stari ljudi da teško onome ki se kiti sa tuđim perjem, zaboravlja svoje a diči se sa tudim.

Lipo vas pozdravlja uredništvo Priča iz ličkog kraja.

Vaši ispod Velike i Male Kapele Cure i Dičaci 

 

 Za preuzimanje časopisa „Priče iz ličkog kraja“ kliknite na Link

http://www.stajnica.com/sites/default/files/Price 9 (1).pdf

 

Novi broj e-časopisa: #8: Ide Zima Licka Duga

Faljen Isus i Marija!

Sretna Vam Nova 2017 Godina da bi Vam bila puno bolja nego ona stara ča je iza nas. Projde Božić, projde Nova Godina i Sveta Tri Kralja i sad ča bi kod nas rekli “Ajde jopet sve ispočetka”. Ispod Kapele vodekara bome zazimilo onako pravo po domaći, sniga jima, drv jima, polic, slanine i pršuta nefali i moremo Vam reć da nam je lipo. Nafeštali se, popili, pojili, zapivali i zasvirali i tako i dočekali Novu Godinu. Bilo nam je drago za vidit ljude ki su se vratili svojim kućama i familiji iz stranoga svita i da provededu Božić i Novu Godinu totekara uz svoje. Dočekali smo i Novu u Brinju u podne uz dobru muziku, jilo i pilo. Nadamo se da će nam ova Nova Godina donest puno zdravlja, sriće i pameti a nebi ni škodilo da i financiski se ča malo bolje popravi. Mi ćemo vodekara bit i dalje za Vas, pisat ćemo Vam o svemu i svačemu a i Vas sve naše Ličane širom svita, goste, pratioce, članove i ljubitelje Like pozivamo da nam se priključite i surađujete snami. Oni ča nam se javljadu i divanidu da to ni Lički govor evo jos jednom da jim kažemo vako u Novoj Godini. “Dragi ljudi vako se divani kod nas ispod Kapele i to je tako, i ča bi kod nas rekli dojdite nam u posjetu na rakiju i kafu da vidite nas lipi Podkapelski kraj i da čujete kako se divani po naši, a mi ćemo Vas teplo ugostit”

Lipo vas pozdravlja uredništvo Priča iz ličkog kraja i Sretna Vam i uspijesna Nova 2017 Godina.

 

Vaši ispod Velike i Male Kapele

 

Cure i Dičaci

 

Za preuzimanje časopisa „Priče iz ličkog kraja“ kliknite na Link

http://www.stajnica.com/sites/default/files/Price 8.pdf

 

Novi broj e-časopisa: #7: Dugo u noć u zimsku Ličku noć.

 

Faljen Isus i Marija!

Evo nas narode naš dragi, već jesen lipo odmakla, a zima već miriše. Ma ni to više kej ča je nekad bilo, ali dobro je dok još ikoliko osjetimo ladnoga vetra i vidimo bar iča sniga. E vaj misec u koji smo zašli svi posebno volimo. Prasce poklali, kobasice nadenuli, pršute obisili, trapi puni krumpira, špajze napunili kojekakovim kiselišem i moremo kej medvidi spat zimski san. Godina proleti taj čas, da vi to vidite. Evo već Mikulje, a i Božića samo ča ni. Eh kad Mikulju spominjemo, ajme nač je to došlo dragi naš narode. Pa taj današnji Mikulja dobro da i gaće na sebi jima koliko se od njega očekuje da donaša,a nekad ili šiba ili vrića slatkiša ili oboje (kako je već ki zaslužil). Je ma nećemo o tome, nema se totekar ča divanit. Za to si je kriv sam Mikulja i niki drugi nu da li? Kako je to sve prije bilo oko ti lipi blagdanov, nikaj receptić, a malo i smija i grija ma svega i u ovom broju morete pročitat. Dok sidite uz šporet i grijete noge pa malo "listajte" vaj naš časopis. Sad se više nećemo ni čut ni vidit ove godine pa smo vam odma i čestitku uputili, ali ona vas čeka na zadnji stranica. I za kraj voga uvoda, reć ćemo vam nešto i za kraj godine i početak nove "Kako si prostrete tako ćete i leć! Nemojte to zaboravit!"

 

Vaši curice i dičaci ispod Kapele!

 

Za preuzimanje časopisa „Priče iz ličkog kraja“ kliknite na Link

http://www.stajnica.com/sites/default/files/Price 7.pdf

Novi broj e-časopisa: #6: Jesen ispod Kapele

Faljen Isus i Marija!

Evo nam i kasne jeseni, bome zazimilo i to dobro a more se očekivat da će i ruknut snižina iz Kapele svaki čas. Krompir smo pokopali i u polju sve sredili, drva pocipali i spremili za zimu, pobrali slive i sad nam je još ostalo speć rakiju i zaklat prasce. Bit ce šljivovice ako bog da, slive su dobro rodile, a uz to bit će krvavic, kobasic a i ocvirak. Nute mi recite jima ča boljega od pravi Lički polic, slanine i ocvirak, a još uz to cugnut i pravu Ličku sljivu? A kad se skuva domaca Palenta pa se zacini sa ocvircima? E ljudi moji u belome svitu kad bi Vi znali kako je nam lipo vodekara, pogotovo kad snizina zavije iz Kapele pa niko nikud po dan dva ma milina. Usput smo i vidili da Vas je podosta došlo za Sisvete i to je lipo od Vas i nas vodekara da se makar jednom godišnje i to obavi.

Dragi naši Ličani i Ličanke pišite nam, javite nam se sa Vašim predlozima, idejama kako da poboljšamo ove novine i da budedu jedna lipa uspomena na nove mlade generacije koje dolaze i rastedu u ovome modernom svitu te kako bi rekli “kompjutorske paucine” pa neka i oni ništo nauče kako je nekada lipo i jednostavno bilo. Bože dragi krenuli smo od ničega, a lejte danas koliko Vas i nas prati ovo iz miseca u misec, i fala Vam ča ste snami.

Lipo vas pozdravlja uredništvo Priča iz ličkog kraja i dobro nam dosli !

Vaši ispod Velike i Male Kapele

Cure i Dičaci 

 

Za preuzimanje časopisa „Priče iz ličkog kraja“ kliknite na Link :

http://www.stajnica.com/sites/default/files/Price 6.pdf

Priče iz ličkog kraja: Slavimo 2. rođendan!

Dvi godine ni puno, ali rođo moj ni ni malo.

Nu pogljedajte samo koliko se vas za to vrime sabralo.

Skoro 7 iljad duš lajk je stisnulo.

Mi ne znamo ča vas je na to potaknulo.

Dal šale, slike stare, novicije ili pak babarije?

Je ma kej da je to i bitno!

Drago nam je da nas pratite,

Da komentirate, pofale, ali i kritike nam dajete.

Puno se vas aktiviralo sa pisma, slika i lipi beseda

A preko velike bare došla je ideja

Da se časopis naših Priča pokrene

I da se od Like nikud ne skrene.

Puno toga lipoga ovde se dogaja

Al čemu sad da se sve to nabraja.

Sve vas pozdravljamo i s vami nazdravljamo,

Pričama iz ličkog kraja rođendan čestitamo! 

Vaše Branka i Ana! 

Pronać nas morete uvik na istoj atresi: Priče iz ličkog kraja

Lička priča o ličkoj noći u Zagrebu

Ma znate ča narode moj, vi ki na takove vičere ne grete,pojma nemate ča propušćate. Je al zato mi ki gremo svašta čujemo i vidimo.

Znaš kako je kad se najdeš med svojim narodom pa raspredeš od iljadu i neke pa do danas. Rođo moj,čuješ koječega, pa se i križaš kad ti ča novo il klimlješ glavom ako si to već kadi čul.

Ma onda malo vidiš i taj narod,kako ki izgljeda jel se ki stesal il sprasil, ča je ki obukal, pogotovo mi šenske, je pa znate kako je,nu da li? E onda pratiš i ki je s kim došal. Ovi redoviti svake godine više nisu ni interesantni po pitanju toga,al kad dojde "novo" lice,ajme čuda,vičera odma slaja. Je pa nu recite da ni tako? Odma šuškanja "Kaj je vaj? S kim je došal? Nu nu odi preispitaj pa mi reci!"

E i tako,al ča sati odmičedu, flašice praznidu, više niš ni bitno nego pustit brigu na veselje.
I vi i oni i vaj i naj svi smo svoji! Pisma, jilo, pilo, ples, šale i eto ti prela kakovo samo moreš poželit.

E tako dragi naš narode,bila sam i ja tamo i dovukla sa sobom još malo našega naroda i da znate da nam bilo milina. Valja se nismo nikome zamirili, a ako i jesmo ča sad, bilo pa prošlo.

Članovima ZK Stajnica koji su sve to organizirali sve pohvale i ča reć nego nako po domaći: Vidimo se ko Bog da i dogodine! 

P.S. Uskoro i više slik, kad preberemo ča je za javnost, a ča za privatnost!