Priče iz ličkog kraja

Čitanka iz 1918. godine

Gospodin Stjepan Stipe Gašljević objavio je na Fb u grupi Moji Ličani i Ličanke nekoliko fotografija čitanke za 3. pučke škole iz 1918.godine te iste objavljujemo na našoj web stranici. 

Slika iz glave

 

Predblagdansko raspoloženje Kate Ottozez

Pripremila: V.D. 

Dobar dan, do Božića još nekoliko dani! E, da .. vani skoro litno doba, taman za naj bikini stajl, kako bi vi fešn znalci rekli! Nego ni meni ni do lita ni do f...ešna! Lipi moji nekakova me fjaka uvatila! Jutroske kad san ve svoje oči otvorila i pogljedala kroz vaj svoj prozor, ma srce me zabolilo od nekakove tuge! Mraaak! Nigdi ničesa... vi psi nit av, a o mačkami da ni ne divanin..nema mrnjav nit ne krivljavine! Pivac ne piva, i njemu se smračilo! Istina da je zatvoren u bajti di nema ni sunca ni miseca dok se ne sitin otvorit vrata, a na kraju krajev ča ima on kukurikat dok mu ja ne kažen! Ipak san ja njemu "šefika""el! Baren nekon! Tolko o pivcu i pivanju! Nego da se vrnen u mrakač! Vako, dakle mraaak... nema svitla, e pa neću nit ja palit žarulju i ja bi uštedila ku crkavicu! I takooo, sitin se dani kada san kaj dite u vin danima uživala zajedno sa svojin starcima oko blagdanov, pa pisala non Nikoli, pa Luci , a da ne divanin o dedu Mrazu! Sitila san se kako je kod mog ćaće u firmi svake godine bila fešta od darov..ded je nas dicu častil, je da smo se krivili od straja jer naj ki je bil ded, a minjali su se svake godine, bil drven kaj drvenarija, ali bilo lipppoooo.. i kad bi seli njemu u krilo i kad bi punul: Kako se zoveš? - dite bi man u nesvist palo od ne pare! Al bilo je lipoooo.. a školaaa.. aaajmeeee... priredbov za svu dicu... pa ded bi jopet al naj pristojan podilil dare dici..pa pismice, pa bi i snig opičil.. aaa tek kod kuće...fešta od lipote..oš kitilo se , mirišalo sve na mir i dobro! A saaad.. muka me devetera vata! Prvo, ka ča san napisala, litoooo...sniga ni za lik... drugooo...maslačak procvital... treće..ima priredbov ali sve nekakova umjetnina...svaki za se... i to ponekad u noj tajnosti da niki ne sazne! No ča se reklamira to i neki dojde vidit! Ča je još gori i dite koje ima ča dobit ne smi reć da je dobilo jer su mu kod kuće rekli neeee.. a zač? Da ne bi se saznalo imadu li njegovi ča novac jer man ve inspekcije trčidu kako bi vidili oklen tolko za poklone! A firme???? Oš ih nema, propale , a i ne ča su ostale borbu vodidu oko toga ki će na ku stolicu sest! Pokloni su za nji špansko selo! Ča se tiče vog jadnika DEDA.. jadan da jadniji ne more bit! Srićon raste mu , onako poprilično, i vidi mu se..dobro je dok mu se vidi, na trbuv mislin..al i njemu je puna va ofucana kapa svega! Nit ga ki zove nit mu ki piše, a znan iz nih izvorov da je to strogo i zabranil! Rekal je : Dok narod ne dojde sebi, a neće u skoro vrime, ja iden u mirovinu! 

I ča da mu kažen, niš..razumin ga..svi smo se pokvarili kaj na jaja ča kupujemo po vin centrima, ben ti kad ih razbiješ, smrdidu na kilometar, ma kakova skeptička! I nač smo došli..na niš.. jeben ti merikanizaciju, jeben ti vu vrimensku prominu, jeben ti pivca kaj ne piva kako mu je va natura odredila i jeben ti starost ka više i ni ka ča je nekad bila. I ne čudin se vom jadniku ča piva: Ooooj medvide krupna životinjooo, ča si mene u kući ostaviooo, ja san danas se napioooo i žene san se ostavioooo....ooooj! Živil ja sebi kako nebi !!
Vaša Kate

Kate Ottozez: Ča ti je muško bez žene...

Kate Ottozez/V.D.

Bila san jučer kod Jule u posjeti....šla je u bolnicu jer joj je nokat zašal u meso pa su joj zericu capnuli palac.. Odmara ona.. Lipo u glavi izgljeda, a o nogami neću divanit. 

Jadna je sva u brigi. Ostavila je Miku samog kod kuće. Ja kaj ja šla san do njega da ponesen čisti veš za Julu. Vrgal je un to u kesu i kartu za Julu. 
Kad san joj sve donesla reče meni Jula.. Aj Kate čitaj neman đozluke.. Ja se nećkala al san popušćala. Piše Mika: Draga Jule...Ne trebaš se brinuti za mene. Sve je u redu.
Kuvan sam svaki dan se i sve više čudim kako mi to dobro ide..mogu to i pujist brez da iden zahod il ne daj Bože na hitnu. 
Kako nam se krava treba telit bil san ka napeta puška i jučer san pekal krompir el se krompir 
guli? E ma dobro dok se to peklo, šal san kupiti kruv.
Kad sam se vrnul...na Cepter tava se stopila. Hebale te reklame i naj kredit ča si dizala za te padele.. 
Dim u kujinji se razišal , al je macan pocrnil kaj vrag i kiše.. Samo da znaš da san ga na nogi izbacil u tri p.m.
Tu stanen..pogljedan Julu. Ona crvena kaj ris.. Veli.... Čitaj Kate sunce ga spržilo.. 
Ča ću.. Ja nastavin..

Jule.. Sramota me Katu pitat al kako se kuvaju jaja? Vrgal san u nu đezvu i kuval dvi ure...nikako da budu umeko.. Bacil san kokošami aaaa one vesele.. Ja nikako pujist umeko.. 
E da... Mizu je pomuzla Mica.. Mliko san stavil sastrane.. 
Aj napiši molin te, da li se zagorelo mliko more zač koristit?
Da li da ga vrgnen sa strane dok se ti ne vrneš? Još malo pa te nema petnaest dan.. Suđe poplisnivilo.
Uglavnom, napokon sam se sabral i opral suđe.
Jule... nemoj se molim te ljutit i vikati, al naj komplet tanjuri ča si dobila kad si se udala je nikakav... Kako san ostal brez tanjur koristil san ga kad je Mata dosal i donesal pecenku. 
Izgljedali su čvrsti da mi nije bilo ni na kraj pameti da neće izdržat 1000 obrtaja veš mašine. Usput da ti kažen da je veš mašina crkla.
Kad se upalila centrifuga veliki nož za meso malo je oštetil bubanj i sada se nalazi u zidu.. nož, ne bubanj.
Bubanj je probil zid i sada leži brez veze, negdi kod pojate. 
Moral san otopiti frižider.
Ti si uvik tako smotana , led se lipo skida i zidarskim čekićen.
Al, čudno, sad više ne ladi, nego grije.
Dakle meso je dobro spečeno, a kiselina i radenska su eksplodirale...

Ovim bi završil za danas.
Jutra malo više.
Nadan se da uživaš u miru u bolnici i da se dobro odmaraš.
Puno lipih pozdrava od Tvog muža. Vidiš da moren sam. 
P. S.
Nemoj ti Katu pitat za jaja.. Ja ćuu i nemoj joj niš divanit.. Pravi se da si ljuta na me. 
Ipak si ti u bolnici. Aj bog!

Alaaa.. Ja pogljedan Julu... Ona u nesvisti! Ja se skočin i zovnen sestru.. Aaaaaaa čut ćeš me Mika.. Oćeš da mi se Jule prevrne zbog palca? 
Ujde doktur i sestra.. Izajden van. Jule ostala u sobi.. Bome će selo čut kakova je to bolna bolest.. Pa sad ne reži nokte na palcima.. Ben ti.. Man lavor, vode i soli..nokti kaj u tigra.. Jutra iden do Mike.. Jadan čovik jaja mu uvik utvrdo.. Reć ću mu da me Jule zamolila da mu jih skuvan! 
Vaša Kate

Naše dimenzije

(U sjećanju na pok. strica Matu)

 
Tragovi me vode u naramak tvoj,
Tragove ja slijedim i u njih se ufam,
Tragovi me vode tamo gdje sam svoj,

Između dimenzija tamo ću te naći,
U mislima tvoj dodir, tvoje dijelo,
Tamo sam te našao i mogu te pronaći,

Tamo gdje si me digao junače,
Od tamo nisam htio nikada poći,
Al' u mislima te imam i uvijek to ću moći.

Tamo te čuvaju najsnažniji stražari,
Čuvam tvoj osmijeh, tvoj dodir i lik,
Sjećaš se kako si mi reakao da ti si moj, a ja tvoj sam tip.
Pamtim, pamtit ću i znati,
Tebe ću se sjećati i ljubavlju te zvati.

 

Novi broj e-časopisa: #13: Priče iz ličkog kraja

 Faljen Isus i Marija!

 Ajme je Ča je narode? Je prigrijalo? Aaa bome je, al takovi smo mi pača moremo.... Ne paše nam snig preko glave ni minusi, a ne paše nam nikad prži. Je lej nu ajde sad ki ce nam pogodit.  Al bitno da nam paše vaj naš časopis malo prolistat, pročitat, ku besedu iz starine čut, a i novicij kojekakovi pročitat ke su se odjigrale u zadnji misec dan. E brajne bilo je svega od zadnjeg broja... Proslav godišnjic braka, rođendanov, pa izbori, a i još jednu generaciju dice ispratili iz škole, a bome bilo je i proslave 20 godin mature, a onda i one naše standardne rubrike u koji se morete dobrano nasmijat, a i nešto fino skuvat. Kate i Mare uvik jimadu nešto pametno za reć, ča su voga puta rekle, najdite u njiovom nugliću.

Ma nećemo pripovidat dalje u uvodu niš, ubi nas vrućina gremo se luftat kamo u ladovinu, a Vam želimo ugodno čitanje kad počivate od dela u polju!

Vaše curice i dičaci ispod Kapele!

 

Za preuzimanje časopisa „Priče iz ličkog kraja“ kliknite na Link


http://www.stajnica.com/sites/default/files/PRICE 14.pdf

 

Novi broj e-časopisa: #12: Nek narodi cjelog svijeta čuju da je Ličan izmislio struju.

 Faljen Isus i Marija!

Ča je narode? Mislili da ćete se zime samo tako rešit? Ma ča ja divanim, ako iki zna ča je zima i kako se teško daa od nas onda smo to mi Ličani, nu da li?! Do Petrove niš od leta. Ki sluša babu, zna da je to tako, a bome smo se i svi uvjerili u tu besedu ove godine kad je snig zalepršal u travnju. Eh, ma dobro ajde to nam ni nikakovo čudo, osim ako se nismo polakomili pa brže bolje išli skida zimske gume s autov. E vako dragi naš narode, mi smo se u vom broju uvatili posla, sadnje krumpira, dela po bašći, ni nam do za*ebancije. Ličani vridnjaci i za popit i za pojist, ali i za delo, je tako? Nema zač nismo! Tako lipo i vaj naš časopis frši od dobre besede, slik, pjesmic, poznati ličnosti, receptov....ma joj ča jimamo uopće divanit kad već znate da ćete svašta novoga pročitat i vidit kej uvik.

Želimo vam ugodno čitanje i vog novog prolitnog broja zalepršanog snigom i do idućeg broja nemojte se satrt od dela!

 Lipo vas pozdravlja uredništvo Priča iz ličkog kraja

 
Vaši ispod Velike i Male Kapele
 
Cure i dicaci

 

Za preuzimanje časopisa „Priče iz ličkog kraja“ kliknite na Link

 

 www.stajnica.com/sites/default/files/PRICE_13_a.pdf

Novi broj e-časopisa: #11: ''U zavičaj se vraćam na pute svoje, na pute gdje sreća nosi život, u zavičaj koji za me posebne je boje.''

 Faljen Isus i Marija!

Bog daj, jeste nam dobro?
 
Evo i nas sa još jednim novim izdanjem ovi
naši domaći Lički novin. A sigurno ćete se zapitat ča jima novoga vodekara ispod Male i Velike Kapele? A lejte jima svega i svačega, proliće nam je na vrati, vrime nam je lipo ča bi se kod nas reklo “Ma pravo proliće” tako da se počelo i pomalo pripremat za delat upolju i ić u šumu dopeljat ča drv. Uskrs nam je na vrati tako da ćedu i naši navrnut kući ovi ča su bliže ovdekara i proslavit Uskrs zajedno snami.
Sigurno ćete se i upitat ča jima novoga u ovome
izdanju, a glejte morat cete malo prolistat pa ćete se sami uvertiti ča smo uspili zapisat perom i slikom i poslat vama svima u daleki svit. Iz Zk Kluba "Stajnica" dosla nam je novost da su ovi vridnjaci ča pišedu vodekara podobivali Diplome za rad i suradnju, pa smo i saznali kako je prošla i skupsćina ove godine. U Otošcu su bome odjigrali velidu tako veliko kolo da su morali zatvorit pol grada, a u Brinju naš gradonalčelnik proširuje i dela naveliko. To bi uglavnom bilo u ti par uvodni reči, a mi Vam moremo samo još i ovo rec “lejte ofarbajte jaja pa nam posaljite ku sliku”
 
Lipo vas pozdravlja uredništvo Priča iz ličkog kraja
 
Vaši ispod Velike i Male Kapele
Cure i dicaci
 
 
Za preuzimanje časopisa „Priče iz ličkog kraja“ kliknite na Link
 

"Ča ću sad bako?"

Ča ću sad i kamo da pojdem,
pogljedaj me bako i kaži mi,
ča ću kada selom opet projdem ?
 
Ali znam ča ću da te sretnom pravim,
o tvom kraju ću kaj stih da spravim.
 
Slušat ću mamu i u kraj ću svratit,
dragom ću proći kako bi i tila,
tvoju zvezdu uvik pratit,
spi mi anđele, spi mi mila