Priče iz ličkog kraja

warning: Creating default object from empty value in /home/stajnic/public_html/modules/taxonomy/taxonomy.pages.inc on line 34.

"Bolje da umre selo nego običaji!"

Pripremila: Andrea Halgota


Rado se prisjećam djetinjstva i onih lijepih godina u kojima nije bilo ove krize, kako materijalne, tako i ove "duševne" koja ostavlja u zaboravu ono najljepše što još imamo - običaje i tradiciju.
Pa kad smo bili djeca, još prije desetak godina, Mandalena je bila pojam, bila je ono za što je Stajnica živjela i ono što je obilježavalo naše malo selo. Gledali smo brže-bolje pokosit polje prema Staroj kući, pa od dana kad nam počinju ljetni praznici, sabirat se u polju i "nogometat".
Moja je kuća gledala pravo u polje. Sjećam se kako bi u predvečerje dolje bilo već puno automobila i mladih igrača. A mi još istovarali voz sijena, pa žurili da što ne propustimo. Ipak su to velike pripreme. A kad bi imali sreće pa nas zapalo da čuvamo ovce, zareni ih u djetelinu pa kad se napuhnu kao baloni, juri kući s njima da stignemo u polje.
Iako su neka druga vremena, iako nas u selu nema ni za momčad, idemo se nastaviti boriti za naš običaj, za naš blagdan. Pa da zaigramo nogomet, zapjevamo na misi, zaplešemo na veselju. I da kupimo novi komad robe za taj dan, jer i to je dio tradicije. Ne kaže se bezveze "bolje da umre selo nego običaji!"
Ajde, pomozimo našem Muri!! Ako ništa, sastat ćemo na taj dan koga od familije ili, kao u dobra stara vremena, po danu komentirat "ki je ča obukal" a u noći na sve četiri kući!

Kate Ottozez: "Gurni ga, zaguraj, okreni mi, zakreni, sad zapri..."

Ben ti više ve pametne ča nas svaki dan bonbadiraju s vin pametin stvarima kako uštedit, kako ne izgubit, kako potrošit, a da nisi potrošil, pa kako ilo i pilo spremit ?
Dakle vako da rasčitin to za vaj put.. provala san nekakove stvari i niš od tog. Kako je jutra subota i dan za rifljanje, glancanje, tenfanje..i kad to smiriš ..okreneš se kaj da niš nije ni bilo, ni da si ča god delal ..dobro sad.. to nema veze.. dakle iman stare robe ki niki neće.. a more se još drljat, fala Bogu.. Proć ću u naj Cozmo jer mi je najbliži..zet najeftiniji prašak za ve čeripe..eee unda proć u vu trgovinu ka mi je uz kuću i zet kilu papra i to nog u prahu..
Velidu da taj prašak i puder papar lipo pomišat..ostavit zajedno da stuji dok vrgneš veš u mašinu..valja je to dost..dok prebereš gaće,potkušulje i ne ručnike kaj šmirgl.. eee..unda lipo zapreš vrata od ve ča je liva i desna ruka kad oćeš baren na školjku sest na miru da te niki ne sabire, mislin na veš mašinu.. nu da vidim di san stala...aha.. dakle obrneš na lipu temperaturu od 40 ill zericu više..u naj utor vrgneš vu mješavinu..i aj haj uživaj koko!
Mislin trebalo bi i ušćekat vu mašinu.. daklen..ja ću to lipo jutra smišat i javin van kakov će veš izać.. ako bude nako kako ja sad mislin, hebalo majci ako ne išćekan i vaj internet i veš mašinu!
Javin se jutra.. ugodan vikend Van želin.. Vaša Kate!

Tekst/slika: V.D.

Mesopustu dobro moje, sve kokoše jesu tvoje!

E te mačkare...lipo počnedu i još brže završidu! Ve godine sve nešto navrat nanos, ma se narod ni ni privikal i pripremil da more naveče očekivat kakove mačkarane goste u kući kad no već mesopust, ča označava kraj razdoblja mačkaranja i početak Korizme!
U naši krajevi od davnina se taj običaj poštoval! Tako se po priča babi i dedi prije, kad projdi Fabljana dica a i veliki počni mačkarat i odit po kuća. Saberi se i dogovori društvo, najčešće su to bili ljudi iz istog sela, zamaskiraj se u rušnike i firunge da ji niki ne pozna, skupi par košari, harmonikaše, citoraše i tamburaše i kreni od kuće u kuću. Svi su bili lipo ucifrani i gizdavi. Pisma se daleko čuj pa su se svi mogli priredit za goste. Kadi dojdi u kuću tamo napravi pravo veselje. Domaćini ji počasti sa jilom i pilom i obavezno nešto metni u košaru. Prije se nisu novci davali nego daj kobasic, slanine, bonbonov, jaj, il ki je čega jimal. Ni se korist gljedala nego samo da se dobro zabavi. Nakon obilaženja kuć, svi bi se našli kod jednog i to ča su dobili speci i poji i popi odma. Pivalo se i sviralo dok se god ne reši sve iz košar. Cilj je bila dobra zabava i druženje.
Kad dojdi dan mesopusta, to je svake godine utorkom, prije Korizme, kuvalo se zelje i meso i pekle krafne. Kaže se da je to imendan od svi muški. Taj dan, u svakom mestu se palil mesopust! On je bil za sve kriv. Ča se god lošeg desilo prošle godine, mesopust je bil kriv. Na koli se vozil kroz mesto dok je čekal presudu! Presuda bi uvik bila ta da ga se zapali! Tim događajem završavalo je razdoblje pred Korizmu!
Danas je malo drukčije. Dok neki još uvik imadu običaj okrivit mesopusta za sve loše stvari, kod nas se nažalost već par godin mesopust ne pali...sad više ni on kriv nego se krivimo međusobno.
Kod nas je ostal običaj mačkari naveče da obilazidu kuće. Najčešće su to dica samo se više ne gizdadu ko mačkare prije nego se zamrčidu po licu, obučedu sve te silne spajdermene i betmene i tako gredu u sakupljanje. Kako se vrime minja tako se nažalost minjadu i običaji.

Tekst/slika: Ana Biškupić

Priče iz ličkog kraja & Kate Ottozez: Čestitka

Faljen Isus i Marija, čestitam Vam Badnjak Adama i Evu da budete živi i zdravi!! Kucilo se,macilo se, prasilo se, janjilo se, ždribilo se, telilo se, rojilo se, rodilo se,kokoše vam kvocale i nesle jaja pi pi pi, ko ko da ,ki ča ima neka da, sve vam živo i zdravo bilo!!! Vaša Kate

 

Čestitkama se pridružuje i ostala ekipa koja piše i priprema Priče iz ličkog kraja: Marija D., Ana B. i Branka P.

 

 

 

Tekst/slika: V.D.

Kate Ottozez: Mast i kruv (1. i 2. del)

Biteee..frauuu..Das ist ire tase.. zi becajlt!!!
Mast i kruv.. Prvi del!!!!
Ohoo..hooo..evo mene lipi moji!
Kako bi rekal naj iz Malog mista ..iman puuuno lipih stvari ali nesmin jih izdivanit!
Zač?
Jerbo bi mogla bit kaj no zločesto dite i eto ga vraže na - neću ni ne crkavice ča me sleduje dobit!
Ako ćemo pravdu divanit.. nisan ja od velikih poklonov.. ča će mi.. em sam stara, em još malo onemoćala.. bit ću ako me Bog dragi poživi, baba u godinami pa dok me bude držal.
Uprav san se spušćala sa nih Alpov.. šla san izvidit kako da dojden u ne njive toplice jer me remuma raskinu. Nisan šla na skijanje. Ma ki bi meni to dal? Al da se pofalin dobila san nu nagradnjaču za par dana saftanja u Alpami. I bila san gori. A ča da van rečen.. brdo kaj brdo.. snig kaj snig..sunce kaj sunce..sve je skoro kaj i u vome našen malon mistu. Aaaa dobro..ima ne razlike.. drugšije divanidu.. jeesan.. jesan .. divanila san ja šnjimi.. znate da se ja uvik snajden..sporazumili se i dogovorili kad da dojden. Iden posli Fabijanove..Nego kako me prevoz nagnal preko ne Vijene..ili ti gospodskog Beča..Imala san ku uru prošećat.. Alaaa ka lipota.. sve se blišći.. ma ne kućerine od vrimena Marije Zerezije i još starije.. a jipet ni njivovi vrti.. Sniga ni za lik.. Konji i zaprege po ulicami.. Bože mi oprosti, vrgli konjima vriće pod da prostite tur..kako ne bi zaneredil ceste.. Prekrižin se i projden do trga di su in ve božićne kućare. Ma kaj sjaj..ka lipota.. Al ne bi ja Kate prošla da moje oko ne vidi ča ni potrebno.. Kako je svit maliiii... Dojden do štanda di nekakova mala okrugla ženica, crljenih obrazov i riđe kosurine prodaje šalicu u koj je kuvano vino.. ali uz to još i domaći kruv namazan domaćon prasećon masti, pa na kruvu kapula..paprika..
Ča ću bila san gladna.. Zamen ja vino.. ee prvo san ga provala.. a vino kaj vino.. fiino.. a unda zamen i naj kruv sa masti i kapulon.. uh.. ni to kaj moje. Al ..eto..ča ću..platin lipo pet eurov ..i još mi una počne gurat nu šalicu.. veli : Biteee..frauuu..Das ist ire tase.. zi becajlt!!!
Ča ću..zamen nu šalicu i vrgnen je u torbu. Kad dolazidu gospe.. kaj zavraga poznen jih.. Ma di da na mene naletidu.. aj kaj tobože se sagnen pantalone nariktat.. Veli va voj .. Ljiljkaaa.. dođi evo specijalitet.. Kruh domaći i svinjska mast. Hoćeš?
Va frknu nosom.. Va druga će jopet.. ali Ljiljkaaa.. to ti je fiinooo.. zdravooo.. si čitala ?
Voj konda su šćipaljke usta zatvorile.. Kupi va kruv i mast.. vrgne voj Ljiljki vino u ruke.. mislin na šalicu..el.... i Ljiljka uvatila srkat..va uvatila naj kruv grist koda je iz gladi utekla.. pa fino.. pa mljac.
A kad je opazila mene dobro se ni udušila..
Ja ću : Oooo gospe ..eto i Vas u Beču.. ča će to reć!
Ljiljka: Pa Kate ..pa došle smo na Božićni šoping!
Ahaaa.. velin ja.. lipooo.. a oćete li skoro kući!? Ivanja će.. Nećemo Kate..
Niš.. lipo se pozdravišmo i ja sednen na avtobus i dojden kući.
Niiii gotovo!!!!
Reć ću Van samo da su bile u Otošcu na Božićnon sajmu.. našle smo se.. Jutra o tome puuno više.. Moran proć jerbo mi vaj internet šćeka... Dakle..jutra nastavak..

 * * *

Izvolte drage gospe..sve je džabe i kod stare babe!
Mast i kruv .. Drugi del!
Evo mene jopet.. kaj ča san obećala!
Daklen vako.. Vijena ili ti gospodski Beč..Ljiljka i Ivanja.. i ja! Taj del san jučer izdivanila!
E sad vako.. vrnula san se u naš lipi grad .. dojden lipo kaj pravo čeljade.. zamen ceker i pravo na Božićni sajam. Ka lipota.. kaj narod.. oš od ulaza pa do kraja.. obajden sve štande ..dojden do nekakovih ki prodajedu šćape za kuću oribat.. ma nač je i ta tehnologija došla.. sve na šćapu, samo da se ne spriguješ i da ti leđa ostanedu ravna! Gljedan u nog zategnutog ..oš kravata..oš zubi..oš na cura pored njega.. zeli ne šćape za brisat..pa vrgli u ne zelene kate.. a unutri lipi, moji mala veš mašina. Ceentrifuga.. ožmikalo nu krpu na šćapu i udri! Narod se okupil.. svi bi kaj provali.. pa i kupujedu.. a skuupo ..crni ga vrazi odnesli! Neću.. maknen se ..i projden niže doli do domaćeg brašna! Zamen kilu raženog da pomišan sa vin kupovnim kako bi za Božić imala lipog domaćeg kruva! Oden jopet dalje i dojden do meda..zamen i med.. al vidin ja nekakove se cure posložile uz stol i divanidu.
Uzmite i provajte.. domaće .. delikates.. uzmijte i pijte.. domaće kuvano..degustacija!
Ben te robijo.. promukle su..
Velin ja njima : Eee dico moja.. a ča ste se vi razvikale?
Veli jedna : Gospođo, nudimo našu domaću hranu za degustaciju i kuhano vino također! Al nitko ne želi probati!
Ohoo.. velin ja.. a more li Van teta Kate pomoć?
Projde jedna do šefov i vrne se nazada.. reče : Može gospođo!
Taman da izustin ča ću reć...evo vih mojih gospi! Opaaa, oš se naperlitale jaknami iz Vijene..oš vrgle frizure navrv glave..ne punđe.. a na očima ne kineske Gučijeve đozle !
Ljiljka kad me spazila, man korak pružila, al zavraga se nekakov Dalmatinac sa narandžama našal na putu pa je morala svrnut do vog stola di su ve cure bile!
Ljiljka lipa moja.. ma ča si vrgla te đozle na oči.. ma padavica ga gorka uvatila.. ma sunca ni miseca nema već misec dan od ve maglušćine! Dojdi i zovni Ivanju, evo masti i kruva na izvoz!
A o vinu neću ni divanit..fiinooo! Sve badave!
A ona će meni! Joooj Kate, di si mene našla! Pa ja ti to ne jin.. a ni Ivanja ne pije to vino!
Eee, kad se meni va moja pamet med moje oči skupila! Uuuu bila san bisna kaj ris! Pa kad san uvatila nabrajat, kako jih ni sram, eure dilidu po belon svitu, a kod kuće in se ničesa ne sviđa! Ben van pamet tu ku nosite u glavi! A unda san počela galamit!!
Dojte narode, dojte..kruva i domaće masti, pa će dobra volja rasti..kuvana vina, da van budre dobra zima!
Dojte narode.. sve je to džabe kod ve stare babe!
Ben van gospoštinu..p.s. to nisan naglas rekla!
E sad ..zač smo mi takov narod da nan je tuje uvik bolje nego naše?
Završavan s von temom!
Eh da.. ča se tiče sajma bil je za deset.. al ča će se, narod kaj narod .. zatvoril se u kuće .. pa će jopet divanit kako ničesa u našen gradu nema!
Vaša Kate

Tekst: V.D.

Mikulja počeo obilaziti brinjski kraj

 U petak, 4. prosinca 2015. godine, u župnoj crkvi Uznesenja BDM prigodno obilježen blagdan svetog Nikole. Tom prigodom podijeljeni su darovi predškolskoj djeci s područja Brinja te učenicima od I. do IV. razr

eda osnovne škole. Dio programa će biti i u nedjelju na sami blagdan sv. Nikole, u vrijeme svete mise.

Vlč. Šimo Božić organizira prigodan program za djecu iz župa Križpolje, Jezerane i Stajnicu koji će biti na nedjeljnim misama u svakoj župi. Općina Brinje pobrinula se za Mikulja ima darova za svako dijete s njezina područja.

 

Photo/Lidija Šprajc

 

 

Priče iz ličkog kraja: Manikenke

Nu valja se pripremit za klanje prascov.. vaj 29. samo ča ni.. sreda je naveliko pri podnevu došla, stočna placa je završila..prasci se pokupovali..pripreme navelike krenule.

Danaske iden pomoć u komšiluk baren žmare stopit. Vidila san snaju od Juke.. majke ti mile veli un kako ona dela najbolje kobasice. More i delat sa vakovim mišajama. Veli un meni još uz to kako je zel u Lidelu tucane paprike.. Eeee Juka ja ti tvoje kobasice provat neću!!!
Veli un meni, a zač moja Kate?
Prvo i prvo.. danaske mi je imendan.. a drugo .. jel tvoja snaja kupila ne gumene rukavice za jednokratno mišanje mesa za kobasice?
Veli un men: Ma ee ma ni Kate.. ki ti je vrag?
Ja nako napol bisna: Ni meni ničesa da znaš, nego molim ja tebe lipo.. rec ti meni.. ako una sa vin nafujsanin noktima zavuče ruku u meso..el si siguran el u mesu za kobasice ta tvoja tucana paprika ili va farba sa noktiju?
Un će izbečeno : Uh.. dobro si rekla.. zato san ja lani kad se kuvalo kobasice i fažol, non stop Mandi prigovaral kako mi fažol smrdi na kemiju!
A ja ću : Eto ti, vrazi te sapeli.. jadna Manda ni kriva ni dužna dobi po labrnji zbog fažola.. a snaja tuče po voj fiinoj raani.. hebe se njoj za kobasice..
Alaaa..jadna majko i žalosna..
Juka će : Bome će me čut!
Al eto ti snaje.. moj van se Juka zavukal u nu svoju suru maju..samo mu oči viridu.. ode snaja mišat meso za kobasice.. Juka projde do kotla i nastavi vatru.. 
Niš .. ničesa .. ni abera... muk.. 
Aaa neka.. ja jih jest neću, un nek se snaji pod noge podvlači..iden do Mande u kujinju pomoć joj salo izrezat..
Bože sajdi pa obajdi!
Voli Vas Vaša Kate!

Tekst: V.D.