Priče iz ličkog kraja

Priče iz ličkog kraja:Ki, ča, mi - Gospodo, nemojte me više zvat i pitat za ku san opciju!

Za one ki ne znadu ki je Kate evo najprije da to pojasnimo. Kate Ottozez je inače iz Otošca, ča ćete primetit i po govoru koji je zeru drukši od našeg brinjskog. Evo prepušćamo ostatak današnjeg teksta njoj...

Moj narode, ma ča je ovo došlo na vaj naš lipi svit? Svi se nečesa pravimo kaj pametni, a kad se pojavidu stvari kaj naprimjer besplatni, kako ni iz naše metropole kažedu kanapejiii..eee. l tako.. pa unda kad u nin plastičnin čašami krenedu pijuckati fiiina vinaaa.. ben te robijo.. svi unda samo finoću izigravadu! Cit... kako je finooo, kako je ukusnoo, pa kako je ovo pa kako je ono...uh! Eeee kad ni tih stvari ni dost..eee unda se počnedu vrtit priče..rekla kazala.. uuuu unda se svimi jezik rasplete. Svi sve znadu, di se kokoš da prostite pokakila..! Pitan se ja vako stara.. el nami zbilja do vih preserancijov ili je narod toliko zblentan da ne vidi dalje od nosa? El dotle došlo da se zbog noga zalogaja i ne čaše kiseliša prodamo za nekoliko lipih obećanja ..ludog radovanja? Pitan se i pitan..i sad da Van konkretiziran! Ja , Kate, punin plućima kažen da se ne prodajen ni za slatke riči ni za večeru nit za obećanje kako će mi za par dani bit bolje! Aaaa jok! Isto tako bi zamolila ve telefonske angente..jesan li dobro rekla? Jesan! Gospodo, nemojte me više zvat i pitat za ku san opciju! Dost mi je vaših prezentacijov i besplatnih večer, drob me je sto puti zabolil od fiiine večere i koža mi se oljuštila od tih vaših pomadov, a da ne divanin o posteljini! Iman ja i biljcov i domaći plaht da će i mene i moju nučad izdržat! Ne zovte ako Boga znate je ćete me natirat da svu moju dotu ča iman vrgnen u kolesa i dovučen na te vaše, kako vi fino rečete, domjenke za zdrav život ! Pa kad Vas ja krenen ispićivat za ku ste opciju ..domaću mast ili tu drobež.. il biljac još od moje babe il te vaše Durumero pokrivače! Vatajte se pametnijeg posla, a do daljneg ću presić žice ..ma neeću.. iščupat ću baterije iz telefona da mogu na miru gljedat televiziju.. Živili! Vaša Kate

Tekst: V.D.

Pratite Katu na FB-u: KateOttozez

Priče iz ličkog kraja: Spušilo se, niki nikud

Svi nekako volimo čut da se u Brinju nešto zanimljivo događa. Narod to čeka kej ozebal sunce, a mi ostali brže bolje uzimamo fotoaparate pa udri sa slikanjem i pisanjem. Bil je vaj, bil je naj, pa su oni malo popivali, naj čovik je to baš lipo rekal i tako se sve lipo zabiliži. Malo ki razmišlja kako je to kad je sve obično i svakodnevno.
Često znam sidit uz prozor stana i gljedat zagrebačke nebodere, ljude koji prolazidu, drveće koje je nako uredno posađeno, aute parkirane jedan uz drugi… Sidim, mučim i zamišljam kako je sad u mom Brinju. Kako je sad tamo kad se niš ne događa, kad su dani skroz obični i jesenski?

I ve godine je brzo doletila k nam. Baš kej da je neki naganje. Najprvo je bila lipa, sva mirisna od krompira iz polja, sliv, rušav i jabuk. Zimnice su se spremale, a recepti razminjevali. Iz svake kuvarije se čulo roštanje teglic a „čul“ se i senc koji je grizal za oči. Lišće je prominilo boju. Šepurilo se ono u žutoj, ciglastoj, braun i zlatnoj boji. Gradina je uvik u to vrime najlipša. Kad je čovik iz daleka gljeda, rekal bi da ona sama uživa u svojoj lipoti. Svi su sad moderni pa se slikadu s oni „televizori“, mećedu nikakove oznake da su na Gradini. Ma i narod pomunjeni kad je sve tako lipo. Ni to sve dugo trajalo. Niz Kapelu se brzo spušil mrzal vetar i počel raznašat no lipo lišće. Drugi dan se smiril, al s mora se počelo navlačit. Sunce se nekamo sakrilo, ljudi pozanašali u kuću i podrum ča god su mogli i stigli, a ne ptičice ča su veselo pivale i letile, odoše u topliji kraj. Iz dimnjakov se puši. Šporeti se ložidu. Vatrica lagano tinja, a drva ča su se celo leto spremala pucketadu. Svako malo se čuje kako neki po cipljici udara sa sikirom, a vonj iz kotla u kom se kuva rana za prasce se širi.

Ni kiši trebalo dugo da krene. Crni oblaci se nadvili nad Brinje . Nadula se ona i pada, škropi, tucka po krovu, pa jopet pljusne kej u letu, pa se smiri, škropi, rosi, tucka… i tako već nedilju dan. Već su i vode izašle u polju. Podrumi su poplavljeni. Svako malo se more čut zvuk pljuskanja. To narod kala vodu iz podruma. Pljusne je po travi, a ona jopet kroz zemlju najde svoj put do podruma. Rekli bi stari da je to pravi Sizifov posal. Jaruga kej da je pobisnila. Ni narodu lako. Sve ča su u podrum spremili sad treba branit od silne vodurine. I magla se kvečeru rastre po polju. Dan je nekako drukši, kej da je i njemu dosta vog vremena pa se valje zavuče u škurinu. Ceste su puste. Ako ki i projde, jurne u autu da ga se i ne vidi. Sve je nekako sumorno i teško, kej da se svi kuvadu u kotlu od silne kiše. Kad nazovem kući da pitam ča ima novoga, uvik dobim isti odgovor: „Nema niš, ča će bit! Vrime loše, spušilo se, niki nikud!“ Tako nekako i je.

Al ja i dalje razmišljam o Brinju, nema veze ča je sve tako teško i sivo. Nema veze ča nigdi nikog nema. Pa se u takovim trenucima sitim jedne lipe pisme..

Brinje, Brinje, drago Brinje,
tu se sva ljepota krije!
tu se čuje glasno zvono
crkve Blažene Marije.
Mali mostić, a pod njime
Gata rječica žubori,
pa me zovu ličkom kraju
tu su moji stari dvori.

Tekst: Marija Draženović

Slika: Andrea Halgota

Preuzeto sa: LIKACLUB.eu

Priče iz ličkog kraja: Besede brinjskog kraja

U četiri nastavka Priče iz ličkog kraja predstavile su čitateljima portala LikaCluba brinjsku besedu. Sve to pisale su uz pomoć knjige Stajnica i okolica u kojoj je lipo abecednim redom sve poredano.

Kako su to Priče učinile i na svoj način malo "začinile", morete pogljedat klikom na linkove...

Besede (riječi) brinjskog kraja: 1. dio, 2. dio, 3. dio, 4. dio

Da se naša domaća beseda nikad ne zaboravi!

Priče iz ličkog kraja: Kamo nestade domaća beseda?

Evo jedan aktualni status sa Fejsbuka, a tiče se vog današnjeg modernog odgoja. Na šaljiv je način prikazan, ali možda se mnogi od vas najdedu u njemu :)

 

 

Dobar dan! Trebam jedan stručan savjet! Intersira me dali ovi zločini tipa kad mama išuri svoje dite idedu u zastaru??? Vidim da ovu Laru iz "Larinog izbora" kamenujedu iz svih raspoloživih srestava,ko Vukovar u svoje vrime! Pa bi ja ako ni išlo u zastaru (a mislim da je ),prijavil svoju staru!!! Brate mili ta je tukla iz svi mogući srestava (natikača,tatin kajiš,šiba otkinuta iz slive puna trnja,metla...) ubiti sve ča se našlo pod rukom)! imala je indijansku taktiku tukla je unaprvo! Tako su indijanci tukli dicu kad idedu po vodu da nebi stukli vrč! Prala je ona mene kad je Toma Maja prekinul ruku jer se vozil na žrdu,da nebi ja slučajno! Šurila me kad je isti gospodin iz zračnice razbil Miki Bakovom šajbu na fići! Batine su bile kad se Ante Seka razbil na specijalki ko p...,jer smo se trkali a njemu zaleti kolac u prvi kotač! Bilo je toga pun kurac neda mi se više nabrajat ...! Pa mislim draga mamica da bi trebala ča bi rekal nas narod boga molit i poste postit da je sve ovo išlo u zastaru,jer ako ni mogla bi ostatak života provest u nekoj javnoj ustanovi tipa zatvor! Ma šalim se neću te prijavit samo sam te til malo prestrašit da vidiš kakovo je sad vrime došlo!!!

Marko Toljan

Priče iz ličkog kraja: Kamo nestade domaća beseda?

 

Jiva jedva dočekal da se spremi seno da ga ćaća malo otpelje na more, kad ono jel zašal u vodu eno ćaća već viče:

"Jive, odi malo van iz te vode!", a on na to "Evo evo još malo!"

Malo malo pa ćaća opet viče:
"O Jiveee odi malo van na sunce!"

"A ča ću na suncu? Sunce gljedam svaki dan, a more ne!"

 

Priče iz ličkog kraja: Kamo nestade domaća beseda?

Vrime je da malo domaće besede počnemo i na naš portal mećat. Ča vi kažete? Ma ćemo zaboravit divanit! Svi se nešto pogospošćili! Naš domaći počeli smo etiketirat ke seljački, a nismo ni svjesni koliko je znanje i očuvanje tog našeg dijalekta vridno. Ne velim, ono ča je od nacionalnog značaja i ča bi tili da svi čujedu i razumidu, treba pisat i divanit na standardnom hrvatskom jeziku, ali povremeno pisat na domaćem za nas i naš narod, e to je isto tako potrebno. Na poziv našeg Toma Perkovića i podršku ZK Stajnica Pričama iz ličkog kraja bar jednom tjednom prepuštam da izađu s kojom babinom zgodom i besedom i na ovaj naš portal.    

Eto, sad ni nego reć ča mi je trenutno na pameti...

Evo pravoga leta! Petrova samo ča ni! Eh, ni to samo lipo i teplo vrime, nego s njim i komarci, muve, a i kebri su počeli zalićat se pravo u glavu svaku večer! Neka, neka grije, leto brže projde, a zima se otegne! 

 

Priče iz ličkog kraja

Vrijeme je da i sama predstavim facebook stranicu „Priče iz ličkog kraja“. Stranica koju sam napravila iz želje da sve svoje tekstove, objave na ovoj našoj web stranici, koje traju gotovo jedno  desetljeće, stavim na jedno mjesto. Malo po malo ta je stranica postala nešto puno više od toga. Mnogo zanimljivih poveznica iz ličkog kraja već postojećih stranica, prijatelja, klubova, mnogo slika sa šaljivim sadržajima, mnogo fotografija koje pristižu iz dana u dan iz naših krajeva počele su privlačit sve veći broj pratitelja. Danas, nakon nepunih 6 mjeseci skupilo ih se oko dvije tisuće. Pričam samo o onima koji su kliknuli „lajk“, a broj posjetitelja premašuje desetke tisuća. Moram spomenut svoje suradnice iz Brinja, Anu Biškupić i Mariju Draženović, te im se i ovim putem zahvalit na velikoj pomoći oko ažuriranja i održavanja stranice.

Da stranica postaje popularna prvi je primijetio portal Lika Clubbing čiji glavni predstavnik me kontaktirao ne bi li o njoj rekla koju riječ. Cijeli članak i tekst o tome kako su nastale Priče iz ličkog kraja možete pročitat klikom na POPULARNO NA FACEBOOKU:PRIČE IZ LIČKOG KRAJA

Priče iz ličkog kraja pokrenule su suradnju sa prethodno navedenim portalom. Autorska kolumna pod nazivom „Razmišljam naglas“ pripada meni, a nove članke unutar nje možete čitat svaku subotu. Sve dosadašnje tekstove možete vidjetI klikom na LIKA CLUBBING-AUTORSKO-RAZMIŠLJAM NAGLAS, a kad ih pročitate bit će vam jasno zašto sam baš taj naziv odabrala za kolumnu. 

No eto, ukratko toliko o tome, a za više informacija kliknite označene dijelove teksta.

Još samo ovo moram dodat...Možda ne mogu mnogo učinit za svoje selo, svoj kraj u kojem više ne živim, ali jedino što mogu je pričat o tom malom selu, o tom kraju. Vama eto dragi Stajničari i svi koji otvarate ovu stranicu sve ovo pišem da znate, ako negdje čujete za Priče iz ličkog kraja ili kolumnu Razmišljam naglas na portalu Lika Clubbing, da ih je stvorila jedna Stajničarka.