Preuzeto: FB Općina Brinje

Još jedno obećanje načelnika Fumića je ispunjeno!

Uspješno je realiziran još jedan važan projekt za općinu Brinje.

Asfaltirana je dionica Stajnica (Tominčeva Draga)– Lipice u dužini od 1500 metara te je

uređeno i asfaltirano 600 m² parkinga kod crkve svetog Ivana u Lipicama.

Izvođač radova je tvrtka Millem - inženjering a ukupna vrijednost projekta je 90.000,00 EUR, financirano sredstvima Ministarstva prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine. 

Ovim projektom osim što je osigurana bolja prometna povezanost između mjesnih odbora, sigurnost i kvalitetniji uvjeti života za sve mještane, omogućen je alternativni pravac u slučaju poplava u Stajnici.

Poštovani,

s ciljem promicanja Nacionalnih programa za rano otkrivanje raka i poticanje žena na brigu o zdravlju, Udruga „SVE ZA NJU “ osmislila je projekt „MAMA BUDI ZDRAVA – Ružičasti listopad“ koji se provodi od 2017. godine. Projekt se provodi u osnovnim i srednjim školama i vrtićima diljem Hrvatske, a pokrovitelji projekta su Ministarstvo zdravstva i Ministarstvo znanosti, obrazovanja i mladih uz podršku Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje i Pravobranitelja za djecu.

Od brojnih nagrada i priznanja izdvajamo prestižnu nagradu 2022. godine EU Health Award koju dodjeljuje Europska komisija u kategoriji prevencije raka. Projekt se provodi u cilju osvješćivanja žena o brizi za vlastito zdravlje. 

Ove godine Udruga oboljelih i liječenih od malignih bolesti, njihovih obitelji i prijatelja „Vila za Liku“ ambasador je Nacionalnog projekta „MAMA, BUDI ZDRAVA – Ružičasti listopad“ 2025. na području Ličko-senjske županije kako bi i na ovaj način promicali brigu o zdravlju.

Na naš poziv projektu su se priključili

Strukovna škola Gospić,

OŠ „dr. Jure Turića“ Gospić,

OŠ „dr. Ante Starčevića“ Pazarište Klanac,

OŠ „dr. Franje Tuđmana“ Lički Osik,

OŠ „Milan Sekulić“ Lovinac,

OŠ „Anž Frankopan“ Kosinj,

Dječji vrtić „Pahuljica“ Gospić i

Dječji vrtić „Slapić“ Korenica.

Medijski pokrovitelj projekta je portal „Najbolje iz Like“.

Akcija će se provoditi tijekom mjeseca listopada po navedenim odgojno obrazovnim ustanovama kojom prilikom će djeca formirati simboličnu ružičastu vrpcu, snimiti fotografiju ili kratki video s porukom „Mama, budi zdrava“ i slično o čemu ćemo vas pravovremeno izvještavati.

Na ovaj način djeca sudjeluju u prenošenju preventivnih i edukativnih poruka majkama i drugim ženskim članovima obitelji kako bi ih potaknuli na redovitije kontrolne preglede. Za svu djecu, nastavnike, odgajatelje i drugo osoblje osiguran je letak koji je recenziran u Hrvatskom zavodu za javno zdravstvo. U letcima se majke pozivaju na brigu o zdravlju i promiče se Nacionalni programi ranog otkrivanja raka.

Projekt „Mama, budi zdrava!” širi se svake godine, a oduševljenje i kreativnost djece koja su u školama i vrtićima diljem Hrvatske pripremala fotografije, videa i crteže, pokazuje da su odgovorno preuzeli ulogu promotora zdravlja svojih roditelja. Pored apela majkama da dogovore pregled kod liječnika, edukativni letak sadrži i informacije o raku vrata maternice, materijale za očeve ususret popularnom Movemberu te djecu uči zdravim navikama na njima prilagođen način.

Podržite projekt „Mama, budi zdrava“ s porukom da sve sestre, bake i mame budu zdrave.

S poštovanjem,

PREDSJEDNICA

Josipa Ojurović Čačić

Foto: OŠ "Anž Frankopan", Kosinj, 2024.

Preuzeto: Fb Društveno-informativni centar Općine Brinje

Pozivamo Vas na informativno predavanje o udomiteljstvu koje će se održati u potkrovlju DKC-a, u ponedjeljak 29. rujna 2025. godine s početkom u 10 sati.

Predavanje organizira Hrvatski zavod za socijalni rad s ciljem informiranja građana o važnosti udomiteljstva, procesu postajanja udomiteljem, pravima i obvezama udomitelja, kao i vrstama udomiteljstva koje postoje u Republici Hrvatskoj.

Udomiteljstvo je oblik skrbi kojim se djeci i odraslim osobama osigurava toplo i podržavajuće okruženje kad im je to najpotrebnije. Ako imate otvoreno srce i razmišljate o tome kako pomoći drugima, ovo predavanje je pravo mjesto za Vas.

Predavanje je otvoreno za sve zainteresirane građane.

Sudjelovanje je besplatno, a nakon izlaganja predviđeno je vrijeme za pitanja i razgovor s djelatnicima Zavoda.

Radujemo se Vašem dolasku!

Portal: Žene i mediji 

Udruga oboljelih i liječenih od malignih bolesti, njihovih obitelji i prijatelja „Vila za Liku, koja djeluje na području Ličko-senjske županije, trenutno provodi kampanju „Pobijedi rak“. Kampanja je pokrenuta s ciljem podizanja svijesti o važnosti prevencije, ranog otkrivanja i pružanja podrške osobama koje se suočavaju s dijagnozom raka. U obliku kratkih video snimaka nastalih u njima poznatom okruženju, članovi Udruge žele svojim iskustvom, pokazati i dokazati da se rak može pobijediti i da dijagnoza rak ne znači kraj.

Riječi koje je predsjednica udruge Josipa Ojurović Čačić izgovorila, a koje itekako ostavljaju dubok utisak su: „Samo kad je zdravlje u pitanju, budi narcis“. Ona je i sama prije četiri godine iskusila borbu s tom okrutnom bolešću. Naglašava da je borba s rakom samo jedan period života i da na ovu bolest tako trebamo i gledati, a ne kao da je to kraj života. Ona danas živi jedan potpuno drugačiji život, iako samo s jednim bubregom, ali, kako kaže, puno kvalitetniji i ispunjeniji nego prije bolesti.

Tome u prilog ide svrha i cilj postojanja ove Udruge, gdje se članovi sastaju, zajedno dijele dobre i loše trenutke, jedni za druge su tu u bilo koje doba dana ili noći. Zajedno je lakše. Putuju, organiziraju različite događaje, kampanje, sudjeluju na manifestacijama i prema riječima predsjednice Udruge, svuda su dobrodošli i jako dobro prihvaćeni.

Iz osobnog iskustva, Josipa posebno naglašava važnost povjerenja u liječnike.

„DZ Ličko-senjske županije i OB Gospić ustanove su u kojima radi izuzetno divno i predano medicinsko osoblje“, kaže Josipa, „i nije istina kada kažu da moraš imati vezu da bi došao na vrijeme do postupka liječenja, jer se bolesnici kojima se i posumnja na bilo koju vrstu raka odmah šalju na daljnju obradu. Najvažnije je na vrijeme doći k svom liječniku“.

Ova izuzetno pozitivna, vesela, šaljiva i iznad svega borbena žena, ističe koliko su važni preventivni pregled jer je i sama svjedok da mnogi ljudi zanemaruju pozive HZJZ-a, što nikako nije dobro. „Mnogi životi su spašeni zbog preventivnih pregleda. Naši ljudi znaju reći ‘što ću ići, tko zna što će mi sve otkriti’, a u tome i je bit preventivnih pregleda, jer kada počne boljeti onda je kasno”, upozorava.

Predsjednica Udruge „Vila za Liku” posebno želi skrenuti pažnju na to da ne zanemarujemo znakove koje nam šalje naše tijelo. „Kada osjetimo da nešto nije u redu, moramo otići k liječniku! Ne pripisujte sve umoru i stresu ili, naprimjer, bol u kičmi štiklama. Tijelo šalje znakove koje ne smijemo zanemarivati“, ističe.

 

Kum Jura,zvali ga Juka i Jurica i kuma Zdenka,Zdene
Kum Josa zvali ga Joja i kuma Marica,zvali je i Mare i Mice

Vrag ručal posal na gradnji,veliko je to poduzeće ,bilo puno ljudi ,jadni ostali bez posla i nakove kakove zarade,malo kašnje uze vrag i drugo,još veće,ljudi jadni poostajali bez posla, psujedu, kunedu, zašal vrag u gospodare i šefa,sve su pokrali,razvukli ča se dalo razvuć,pa čaš sad,nimaš kamo nego kući.A ,ča te tamo čeka,žena ka nigdi ne dela,ma ne dela ,drži kuću na sebi,vuče ko mula ali zabadav,misec brzo izajde,u kuću ne gre plaća...Dičica u školu,pomozi Bože,ko ne gredu dalje,a za čas će du u Otočac,u veće škole,pa daj kupi kartu,daj jim za marendu,po cel dan su,moradu ništo i pojist,a otkud,iz čega, ni glada,jima puna kuća fažola i zelja i lipoga krumpira , svakakove rane i u škrinji jima mesa i suvoga jima ,al jopet ne moreš bez novac,a sve je skupo i svaki dan sve gore. Lako je bilo dok je plaća,nakova,kakova išla u kuću,a čaš sad,osta Juka bez posla,godine najgore,za penziju nisi,a kadiš drugi nać,pred malo više od pet miseci i njegov kum Josa isto završi na cesti,uze rđa i njegov posal ...Marica Josina,bome jako javkala i cvikala,kako će ča će,ma nimaš otkud,kad nimaš ni u livoj ni u desnoj,to su bile slabe zarade,nise dalo niš vrć na kraj.
Sad Zdenka joči i cviči,njeji oboje dice gre već dalje u te škole,svaki dan putujedu,karte su jako skupe,kako sad ,porez treba platit,struju,treba ča zet u kuću...Nikako se Josa zaposlil,nigdi u Zagrebu,na placi,blizu je busa,pa svaki petak gre kući ,da ča napravi. Marica je sama s dicom,jimadu ništo i blaga ,pa oko toga,dica u školu iz škole,slabo moredu pomoć,ma moradu i učit.Ni su Bog zna ča ,kakovi đaci al prelazidu,ni nikakove muke š njimi.On nikoga vraga dela na placi a baš ne voli puno divanit o tomu...
Niki viče,ma on prodaje zelje i krompir,mrledina,čabi drugo mogal,drugi jopet divani ,u tom poduzeću je žaganice od petuna strugal,drugo niš ni mogal naučit, morda mete kadi,ni za drugo,da mi je znat kako računa,njegova glava je bila kej da je od bukve tvrda,ni u nju niš zalazilo,a sad trgovac,iz vraga,ma zato treba računanje.
Tako su sve komšije divanile,a ča kad oni sve znadu, mrižadu,prekapljedu,svoje smeće ne vididu ,lakše je mest pred tuji vrati.Petak večer, evo ti Jose,gre iz busa, pita ča jima novoga,kako dica ,blago,ćaće i majka,oni su u staroj kući,divani mu gazdarica,ma sve je dobro i dica su dobro,ajde voga reda su ništo i slušala,nego ti kum osta bez posla,svi su jadni da jadniji ne moredu bit i dičica,sidadu mu u krilo,pa divanidu,ajde tata nemoj samo mučat,lej da smo lipo obučeni i ni niki gladan,on bi se jadan nato još više ražalostil,a suze bi samo letile.Nego pojdi malo meda nje pa ji lipo razgovori,nako kako ti znaš,ma reci mu biće posla ,samo Bože zdravlja.O Bože dragi,lej kako se potrefi , moga kumića srića baš oće voga reda, ča bi rekli prvo ljudi,jedna se vrata zarigljala,druga se bome otpiredu ,evo lej,moj gazda treba radnika,ko će delat more odma u nedilju s manom poć,ni teško,a delat se mora ,Marica će na to,o fala Bogu,bome odma pojdi pa nu dičicu i kumu razveseli i njega jadnoga.Naljala mu je flašu rakije,spravi se on ,kad će ona,ajde čekaj ,da ništo presvučem,iz štale sam,da ne smrdim,malo ću se nadanut,pa grem i ja poć s tobom...
Zajdešu nji dvoje u kuću,oni svi posidali,rekal bi da je ki na daski ,jadni i tužni,Josa viče iz vrat,Bog daj kume i kuma i vam mali kumići,ona jadnica zaplakana divani,a jo moj kume,kum ti osta bez posla,rano moja ljuta,ča ćemo sad,ajme dica moja kuliko vam još treba ,kadi ste još...Diže se i kum pozdravit,pa veli ,je kume,osta ti ja na cesti ,kej ča si i ti ostal...
A ča moreš,sve su ajduci ,ča god se dalo razvukli,prokljeto jim i pusto bilo,ne osta niš od nako velikoga poduzeća,osta još nji desetak delat,vlja dok mrtvaca zatrpadu.
E sad Josa pljunu u šake, kune lopove i lopovsku majku ,bome jim složi sve žive i mrtve na kamaru,pa reče,moj kume,moj ćaća je stalno divanil da je oteto prokljeto,tako će i njim bit i ne daj Bože da jim ne bude,vrazi ćedu se med sobom počišat i poklat,ma čuješ kej i ja ,već svega jima...Znaš ča sam još čul,i Namu je vrag ručal,a kakovi dućani i zgoda,e došla je melcem pod ruke,eno jadne žene,najviše je nji,gredu po cesti i molidu ,da jim se pomože,mislim u sebi ,ki će vam pomoć sirote,kej ča su nam pomogli,nego tražte glavi mesta,jadna vam majka vaša...jima tote žen i od nas,iz našega ličkoga kraja,nike su znale busom ić,pa sam ji znal,eto lej,kadi dućani moredu propast,došla sotonam u ruke,ča njim dojde pod ruku, tote trava više ne raste,ča liva vidi,desna već trpa u žep...
Kod mene tamo,kadi sam ja bil, naj šefov sin dobro aute minja i razbija ,klati se i kurbe razvlači,niki kaže ,da i nu vražju drogu,kako li se zove žere,a ćer da nju vidiš ,ni niš bolja,ličila se od pića i od droge,školu zapušćala,zanosećala pa da prostiš dite išlo popriko, ma doće vrag po svoje...
Dobro ti divaniš,to je sve tako,al su njeovi žepi puni,a moj i tvoj šupalj,ma da sam mogal ve piliće na noge vrć,lakše bi bilo...
Kuma, daj čašice na stol,daj i za se,i za moju Micu,znam da ne pijete vas dvi ,bome sad ćete popit,kume moj gazda treba radnika,delaćeš kej ja,neće ti bit teško,sastavićemo kakov krevetac,u moju sobicu,tamo ćeš lipo i spat,jedino ča nimam vode,ja se malo pljanem,na placi kadi delam i Bog te veseli...Ki se vrag mora stalno prat,ma ne ćemo orat ni vršit,a gaće, kad se raspadedu zet druge,keda će nas ki njušit.
Ajme u kući nasta veselje i smij,dica vesela,tatu grlidu,zivadu, da čuješ tata ,jopet ćeš ti nam nosit i kupovat ,kej dosad ,kuma grli kuma,divani mu,o Bog ti dal sriću i zdravlje,o sve ti se bliznilo i trojilo...
Kum će na to,kroz smij,je si to i na Maricu mislila,da ne bi kod nje bilo ča novoga,Bogu fala dosta dvoje,samo da su živi i zdravi a malo smo i kej stari za bajlit maću dičicu.
Bome, malo, malo,čuje se ajd živili,u zdravlje,flaša polako slazi,pijedu i kume niš ne popušćadu...Kum kumu,kušne,ma nako pravo dobro,ča će ,ča bi se i branila,ne smi,lej kakovu joj sriću donese...ma kušne i ona njega,sve od veselja...
Započe kuma pismu," kuma sam ti,pa ti ne bi dala,kume Josa najlipša ti fala", piva se i upinje kulikogoder ki more, žile na vratu nabrekle, baš se lipo slaže,kume gonidu cvik ,va dva više ko medvidine,otvorili poneštre širom ,da čujedu i komšije,s vrazi nisu dobri ,ma šnjimi ni niki dobar,poćapali se bome dobro oko mej,ma je delal i matrak,noga su vraga zamatali i šili,Juka ga je dovatil po labrnji,pa su mu i zubi odletili u živicu.A kad su čuli da je došal kući, ,da nigdi ne dela ,da je uzel vrag posal,cel dan je radijo pival ,do kraja odvintan,a onda su ploče navijali celu noć,veselili su se ,pusta jim žlica ostala ,to ti je komšija,popil bi te u žlici vode. Sad ćemo mi pivat,i vi dica pivajte kako znate,neka ji vrag uzimlje,pa će jopet ić meje prekapap i otimat naše,ja jes ženska,al drugi put ću zet roglje na dugljem štilu ,pa vraga isprobadat,neka gre u ledinu,ma za drugo i ni...
Doletili komšije iz kraja sela,pa iz vrat odma pitadu,šnjimi su se lipo slagali,bili su i nastrigani kumi,ajme ča je ,ča pivate da ni ki ispameti sašal,znamo kakovo vas zlo snajde. Zdenka se zajiti,već je rakija dobro ćapila,grli te druge kume,pa će veselo,Juka dobil posal,evo kum Josa donese lipe glase i rakiju da nas rasćavora,na vam čašice da vo istočimo.Osta flaša prazna,kuma šnjom bubne u zid od kuvarije za sriću ...bome se od veselja i rakije sva rašapotala ,kiklju nigdi zapela,pa joj se gaće belidu,majicu još dobru za ponašat,na ništo začmirala, gljeda više ukriž ,Marica joj nateže kiklju,vidila je da Josa njiri baš node ,kadi je raščišano...
Subota brzo proleti,nediljom grijota delat,slabo more dospit ki je u poslu , štilo na roglja puklo,pa Joje drugo nasadil ,ništo i drv navukal,trebali su ništo i izorat,samo ni jimal skim,Marica se razbolila.Glava bolila od petka,poligome kume ke nisu naučne,cel dan se mećal mokar rupčić na prsa i na zatiljak,divani po kući baš me ništo boli mali mozak ,nigdi me propuv uvatil.,morda se i vrime minja,ja sam osetljiva,kej moja mater,nareži mi krompira,pa ću vrć na čelo,da mi izvuče upalu...
Nedilja po podne i bižidu kumi na bus,gredu u rajz,nosidu ništo robe za presvuć,ne previše,najviše rane,fažola kaj more stat,jaj i slanine,da ne kupujedu,kad jimadu,bome svi su ji ispraćali kušujedu se,plačedu,samo čuješ,čuvaj se,pazi na se,nemojte bit gladni,sad ste skupa,slušajte se lipo,kad ste vajke dobri,pomozi mu,znaš da je novi,nemojte s kakovimi ženskami posla jimat,pa kakovu bolest med dicu donest,lako do zla doć.
Bome bus dojde na vrime, a nimu to baš užanca,i naši kumi pojdešu...Mašedu za njimi s rupčići,doklje god nisu zamanuli iza bogina...
Ma samo ča su seli,ne more Juka izdurat mora pitat,kume ,kamo ti mene vodiš i ča ću ja tamo delat,e delat ćeš lipo kej ja,ne će ti niš falit,još ćeš se nagljedat svakakove lipote,ma posal tebi po meri, baš za te,neš bruk od njega dobit,niš ni teško,lako ko pero i lipo
Pa dobro,već jedan put reci...
Ma nako mi je malo smišan moj posal,pa kako da ti rečem,znaš ča ja delam,ja ti jimam jednu klupu na placi blizu stanice,na drugom kraju gazda jima klupu i tamo prodaje on...
Pa dobro ča prodajete ,Bog te ne ubil,reci već...
Baš si navalil,kej munjen vol,evo na gazda prodaje ženski veš dal iz Turske ili Mađarske, nis ti sigur,niki drugi nabavlja on prodaje...ma roba lipa ko cukar,bome ni to za svačiji žep
A ti vlja isto to il ča pametnije?Ni vrag da si se i ti toga uvatil?
I isto to ,pa ča,ma nisu zasrane, lipe bele,jima i šari,jima ji svakakovi...,mali za curice,pa veći,jima bome ,ča bi kod nas rekli i ni pumparic,svega gazda dovuče...
A kruv ti jebem ,tebi i gaćam,vlja ću ja gaće po placi rastezat,ma ne ću pa krepal od glada,ma mi ni vrag još ovo malo pameti popil ča je jimam,kad stane bus tamo kadi šoferi jidu ,ja grem van,ništo će naletit,ajme poprdi ajme sramote,a ča bi da ki naš poznati izajde,a more,ko zavraga blizu je stanice,a ča bi da naj munjenac poprdljivi Luke ,ma ga ne zovedu zabadav Poprd otkud izajde,i ča bi ,moral bi selit bilo kud.Ajme špota i sramote,a ne,ne,ja grem doli,oči mi vrag pokopal,ko ne ću sać,ča ću dici reć,ženi,da po placi gaće rastežem i njušijem,kad ti ništo najdeš,e to ni neg za poprd...neka se s tobom poprđujedu,s manom nećedu,e da ja znam ča drugo delat,mogu vuć jedino lopatu i metlu,ma neuman sam pa to ti,dobro kaže moja Zdene,ti si Jure trebal bit ženska,ne muški,u tebi nima niš muškoga,ti čavla ne znaš zabit,da ti se ne skrivije i da se ne brizneš po prstu,ti si se trebal udat,a ne ženit,da te ja celi život ne dešim na svom rptu,tebi je dragi Boge na kraju dal nu mušku stvarčicu,trebal si pišat na sideć,ma zna ona da sam niš koristi ,i jes,lej kadi sam dospil...
Kume dragi ,kako znaš,ja sam ti til pomoć,biće mi žal jako ,ako sajdeš,misli malo na svoju dičicu i kumu...mislliš da se ja vraga ne bojim,uvik jedno oko pazi na to zlo,bome pred nikuliko dan evo ti sotonjaka,ziva ,vrišći baš ko sotona,laje ko lovački kucak, jima ča jeftino,ja vas sve morem kupit ,lej kod mene novac,zač vi delate, za čavle,jadna vas mater rodila ,ma niste neg za sapun...Ja se siti,ćapi ne pumparice i na glavu ji fort navučem,gljeda on u me,pa divani,ma vakovi zamuženci kod nas ne bi ni blago napajali,mislim se samo laji neš me poznat ,tako se lipo snajdi,ma si išal u školu Misli jadan Juka,ako sajdem,čaću kod kuće,ki će mi ča dat,ajde provaću i tu sriću,vrag ti zašal u nju i u gaće,oduvik je moja srića bila takova,puna uvr koneštra sve one,kad ja izvlačim rode uvik njeg izvučem ,takov sam se rodil, takov ću i krepat,o majkice Božja,kako ću vu sramotu prenest,ma nikako,uzeće me rđa. 
Tu smo noć skupa spali, ča spali,neće san na oči,zizril celu noć,a otkad sam se iz rata vrnul,slabo spim ,najviše mislim,kad zaspem,odma ružni san ,kako mi otimljedu brava,jako je lip,lipi rozi na njemu,pa mi je žal prem je san ,kad Zdeni kažem,da ne spim,da mislim,vajke me pita a ščim moj Jurica,ma zato moraš glavu jimat,a kum se okriće,pa ništo izasna divani ,zove Marica krava se u štali razvezala... Malo trenul pre zoru. Dok se nabavi kakov krevet,biće lakše, bela zora,gremo na delo,šef došal,Josa ga dopelja,kaže vo je moj kum Juka,isto ga istiralo kej mene,vridan je i pošten,samo da posal povata,ni nikad to delal,ma zaće njemu to brzo u glavu,samo kad jima volju,šef gljeda u me,pa mi veli ,samo ti budi dobar s mušterijami,a vo ćeš polako naučit,ja ću bit s tobom do deset uri ,onda moram nabavljat,preko subote i nedilje nis dospil,a moral sam malo i počinut.Cene jimaš na svemu,samo pazi kad budeš izvraćal, Josip ti je blizu pa će ti priskočit i ča pomoć.Iza 10, šef ode,naš Juka osta sam...Najgore ča je moral zivat i divanit,ženske gaće,grudnjaci,šestice,petice,četvorke ,jeftino a dobro,lastika ne popušća ,teško se mažedu, lako se peredu i brzo sušidu,nako po broji,grlo mu se osušilo od zivanje,dal je bog,na pumpi na placu jima vode,pa se malo rasladi i grlo podmaži...
Kad šef pojde ,samo je divanil,gaće,grudnjaci,4,5,6,pred kraj samo 4,5,6,ma ni više ni mogal lajat,palo mu napamet,da mu je malo mrzle kiseline,lakše bi mogal zivat ...
Bome došle dvi ure,posal gotov samo treba tu robu po sabirat ,nikako ja to po zagnjoram, zovem kuma Josu, bome i on je gotov, lako njemu kad zna,ja se bome satrl, dok sam mećal u ne škatule, reko kume,mogli bi polako, u glavi mi ciplje, rekal bi,da je ko kalača.Uzput,kako je on sve poznal,pitali noga ča placu čuva,bil mogli zet kej nikakov pod od klupe,da mi se napravi leglo,čovik dobar pa nam dal baš ništo dobro,biće tvrdo,al jopet bolje neg se na nom uskom krevetu gurat... To smo nas dva jedva zavukli,bilo stare robetine i nikakovi plat u ormaru,ma složili uprav lipi krevetac... da malo žulja ,ki će na sve gljedat ,drugi put ću donest i vanjkuš od kuće,ma ji jima,ne boj se.Ležidu nji dva svaki na svojoj strani,i kad su malo odrimali,počeli divanit kako je dan prošal ,prvo su se dobro napucali kruva , slanine i kapule...Kume Juka,kako ti se čini prvi dan,divani Josa kroz smij,eto vidiš,sad nas rani ženski vešić,a do čera mort mišali ,čavle zabijali,petonirali,delali muške posle,kej ča Bog zapovida,a ma ni teško,vidiš i sam ,a kako ti se čini?Samo dok uvertiš,more bit i zavoliš,da si til ić u školu,sad bi lipo pisal,kad ti je smrdila,kej meni,e ma ne moredu ni svi pisat,niki mora i vo delat...Vlja kako je bilo,ajme,lipo i prelipo,ni si me mogal bolje na mestit,ma vo i je zame,nako mi vrag kroz trbu kola provukal ko je,u glavi mi tuče ko u malinu,noge su mi kej drvene,kako sam stal na jednom mestu ...
Do 10 uri,dok je gazda bil s manom,ma pravo dobro,ja zivam i krešćim ko pete da narod bolje na mamim,da bolje zimljedu ,on lipo s mušterijami,ma reko , ajme meni ,Merika,kad on pojde,koda vrag zagrmi u nje, ma ni pravo ni odašal, dojde jedna,ma guzice jima pravo dobre,kej moja Zdene ,bome i bolje,baš kakove ja volijem ,i prsa isto,bome nima prigovora,došla i gaće raskaplje,reko Bog vam dal,ote ća,tote ni gać za vas gospa,kad ona koda švingel dobi u glavu,kako nima,ja vidim,da jima,pa ću gaćic zet više pari ,kupite ništo za prsa,tote bi se našlo,a za vašu rakteliju nima ,ma nis slip ,kakovi gaćic,ma ti kad si mala bila ,nisi mogla gaćice obuć ,makni se žbeknuću te,danas mi je prvi dan,sve jigra u meni ,okriće mi se u glavi i burga po trbuvu,samo bi taj vrag falil da me protira ,moram i vodu pustit ,stiska me, ne znam kadi ću...Ča misliš,rode moj,ne popušća ona,ćapa strapljeno,razgrnjuje,keda je to njeje,zivam ja,ostavi to, oči ti pobelile,a pobelile meni ,ko ne dobiš vrićnjak u tu zasranu guzicu ,ostavi me na miru,ča si me se na popastila,ma si gora od buv i šenac, ma ona još bolje ćapa... Odi lej ,kod ne babe,ma i ona prodaje prnje ,pa tamo ča najdi i rasteži ,ćapi ona jedne gaće,navuče do ispod kolena,uze vrag lastiku,još ona navlači i raščiša ji na celo...Zivam ja,ča si sad napravila ,vuk te i vrag pojil,ča ću sad,ma je to za ne gracke guzičice,ne za tvoje prkno,ko ni grada vidilo ,kej ni moje , kad se rđa zaintači,ma jimam takovu kod kuće,ne će ta popušćat,počelo mi još i tuć u glavi,ja lipo šiš nogu u škulju ,cviknu ko zmija u procipu,a da vidiš kako miklja,baš me smij uvatil,dobro sam se sitil,ni druge,na lipo,žali Bože ... da znaš da i mojoj Zdeni,malo fali pa neće moć gaćice obuć ,dobro se usfitlala,reko Zdene,ne trpaj toliko use,nisi sama u kući,ne da se ona smest,neg mi odgovara,ajme Jurica,kad mi je sve slatko,i žal mi bacit,Zdene,daj onda kucku il prašćiću,kad ti je tako žal,ma bi i oni pojili ... Ajme vrtoglavca, pa ne smiš tako zivat na ljude,još i vritnjake dilit ,ajme da vo naš gazda čuje mogal bi odma na stanicu i svojoj Zdeni,pa ča bi joj rekal ,ča bi dici rekal,kako jimadu pravoga ćaću ... Ne moj to više delat,ma nas more skupa istirat, reće ti si mi ga falil,kamo si s nimi gaćami?
Lipo sotoni u glavu zafrndal,za vraga su više...
E vrag te uzel munjenoga,to će ti sad falit,moraš spravit,jer se to dogodi,dat gazdi,pa će on to rešit,ajde prvi je dan,reću mu ja ča ti se dogodilo,a ne smiš tako zivat na ljude,da si se bunovine najil,ne bi to delal.
Pa vidiš,lipo sam rekal tote gać za te ni,ma nima nigdi,makni se,ne razvlači,da znaš kako sam teško slagal,neće vrag neg po svoju,ona bi gaćice,jebale je gaćice
Kume Juka ,ko je to sve za prvi dan,biće ništo iz tebe...
Ma je vraga ni ,jima toga još...sad ću ti dalje divanit,moj dragi,moram ja vodu pustit,ma gotovo je ,zapišaću se,već mi biži,odleti ja iza ne babe,ča prodaje isto nikakove prnje,ča ću puknuću i popišam se,kad ona na me,vlja si tote došal pišat,jeba mater svoju,sad će mi tvoja pišačina smrdit,reko jebla ti svoju,po sto puti,ma niš više ne smrdi otebe ,prasica...Letim jadan nazad,da mi ki ča ne otme,ma ni to moje,pa da je moje,zač bi mi ki ča ćapal,već jedan pasoglavac,koplje i raskaplje,reko ča to raskaplješ,ma ni to tvoje,biži da te ne gljedam,on bi gaće kupil ženi,tiš kupovat gaće ženi,a kadi su njoj ruke,kadi kod nas ljudi kupujedu ženam gaće,ma te ni lipo za vidit,da vidiš kako je mikljal,kad sam ćapil šćap od noga velikoga kišbrana,ča na baba jima za lad,ma node do mene,ča prodaje svakakovo voće, još sam mu izdaleka rekal,biž rđo u lad,bar tebi ni sila zizrit po vom suncu,kej meni...Jedva se ja njega rešil...
...i dalje je onda bilo dobro,Joso oće sve znat
Je vraga,koda su se name napopastili,dojde flištrica,a malo starija od moje,reko pomozi Bože,da sam se ni dvoje rešil,malo premiće po ruka,moj dragi,kad ona skinu lače i majicu isebe,ajme sramote,osta nako u nome i gaćica,mene sramota,ja se okrenul da negljedam, moj dragi zove ona mene,da joj ne prejice pozakavčam,reko zakavčaj sama,ja to ne znam,ča bi i znal neću,pita ona mene,gospon jimate vi suprugu,dača neg jimam,dost je i lipa,al je veliko zlo u njoj, vajke bi se pravdala i praćikala,nikad joj niš ni s voljom ,da si bolji od Boga njoj ne paše,kažem ja ditetu ,e ni to dost,pita pa da njoj skavčate i raskavčate,reko ne,i ča to tebe briga, vrag mali ne prestaje,pita a dice,sigurno nimate,nimam,ča je tebi,jimam lipu i dragu dičicu,ajde sve u tomu nikako skovčijem... Baš ste mi kej nako malo čudni,ajme drago dite da čudan ,svim sam ti ja čudan,a najviše sebi,jer da nis ne bi vode dospil! Kad me dobro nadula, bome kupi desetere gaće i tri za prsašca,tuliko moja Zdene ni satrla,kuliko je kod mene,malo pokrplje i nosi,ki bi vrag u to novce bacal...Kume,ma da sam znal,da si takov vrtoglavac,ne bi ja tebe sobom zel,da me vako sramotiš,ko ti ne prominiš,svoju munjenu i arlavu narav,bolje nam je da ne prnjice poberemo i gremo sami kući,nas će gazda oba šupirat,a ča će s nami,vakova dva munjenca ki bi trpil,da smo njegova svojta,istiral bi nas...Lej ,kume moj,kadi smo dospili,kad je trebalo pušku zet u ruke ,prvi smo bili,onda smo jim bili dobri,ča smo sve obašli,kakovoga strava prenesli,pa obećavali,kad vo sve zgotovi ,kad se zla rešimo ,jimaće te dobre posle i žene ćedu vaše delat,ma će bit mesta...
Kuliko si ti kume Juka,bil sve skupa? A bil sam ča ja znam,no odma isprva,kašnje još tri godine, bome bliže četire godine..
A ti kume,ti si morda bil i ništo duglje? Vo ispočetka kej ti,onda isto kej ti,pune tri godine,e znaš ča,ma bi preskočil,no kad me je bumba bacila,ma ne bumba nego naj zor od nje,pa sam letil po zraku i satrl noge i ruke,bil sam i oglušil,vragu bilo ko sa iča čul desetak dan,ajde Bogu fala,to se vrnulo,samo ča mi nikad zna jako zujit u glavi,vlja kad se vrime minja ...Ja ti niš iz toga ne izvuče,nikakovu pomoć ni niš,drugi su penzije poizvlačili za niš, ma nis niš ni tražil,vljabi mi dali ništo,da sam zaslužil... Nis ti ja snalažljiv,name vrzi jaram i ja ću vozit,za drugo nis. Puno puti mislim da me na bumba bolje potrefila,odnesla,nogu ili ruku,nikoga bi vraga dobil,familiji bi bilo lakše,il da me je svega samlila ,ko meso za kobasice,sad bi žena lipo jimala penzijicu,dica bi ništo dobivala,nebi oskudice bilo. Muči Josa,ne divani tako,ma je lipše da si med dičicom i kumi je lipše.Lej kako jedan k drugom gremo,i lipo se slažemo oduvik.
Ča muči ne ću mučat,dost mi je svega,i tebe jadnoga ča delaš no ča ne voliš,teško ti je,znam dok ne uvertiš,keda je meni bilo bolje,i za to kažem ,da me onda razneslo,svi bi moji jimali,niki ne bi mislil na obuću,jilo pilo,svega bi bilo.A moja Mare ,bi lipo našla drugoga,a siguro boljega od mene,vakovoga tuntu ne bi mogla nać,ma takovi više nima ,a jima,jima,ti si mi blizu,ko nisi i gori,ča ćeš joj ti,a jimaš i Zdenu. I zato neka nam se smijedu,neka nam se sprdadu,kad smo za niš,i jesmo,dobro ti Zdene i meni moja,više put reče,da ni smo ni za ljuta vraga,no dičice malo,ma čudim se ,kako smo i to ponapravljali,vlja se potrefilo,a kume Juka?
I tako dan,po dan ,nikad bolje nikad gore ,Jure se malo priučil ,počel i ljude ,te svoje mušterije lipo usluživat ,Josi isto drago ,kako mu neće bit , kumi su ,i treba mu dinar. Došal taj petak,polako odelat,pa na bus u tri ure,ništo prčkarije kupit za familiju ,prvo neg se sede u bus,a sve je zgodno i blizu,dućanov na stanici,samo takovi...Ma dan samo takov,dobre mušterije,ništo kupidu,ne rastežedu,ne gužvadu,ništo i novac ostavidu,mećem to odma kraju,ma vidim ja biće za kartu i za pive za me i za kuma ,kad šoferi budedu počivali...U jednu uru,gre k meni žena,ni premlada,bome ni ni stara,ko moja Zdene,samo lipo obučena,dotirana,lipo dane,ma ni ko moja došla iz štale,sva od balege,dobar dan,i ja njoj dobar dan,ča trebate gospica?
Čujte gospon,prosim lepo,imate lepu robicu,kaj je to sve vaše ,vi ste gazda?Ajme gospa,kakov gazda,vlja u meni gazdu vidite,nis ni kod kuće,kad na moja počme šćepkat,ne smim se pokomolit,šužanj,e to more ,lipo joj kažem,Josa kod mene sidi,gazda ga pušćal i čeka mene da pozapirem.Traži ona mene,po svoju,ak bi imali jednu lepu dvojkicu ,grudnjak,kupila bi i više,izvraga mi ,lejte da je najmanji četiri,gljedam ja nju,mirim ukriž nakriž,reko gospa,za te vaše prišćiće,morate ić doktoru ,tote vam ja ne mogu pomoć,vaj se vrtoglavac navalil smijat,drži se za trbu,viče e kume,e kume va ti je dobra, treba se to sitit.Jadna žena se rasplaka,viče dajte mi gazdu,vi se s manom sprdate, sram vas bilo,na baba ča sam joj se popišal iza klupe,jedva dočekala ,zove ga ona,i evo ti vraže gazde...leti psuje,pina mu gre iz žvale,ča je bilo,tako i tako,njoj viče da oprosti i zamota joj dvoje gaće,ke su joj pasale,da ne gre dalje ,da ne bi tuževala ....kad ona odajde, navali na nas oba, bitange dvi ,vam novac ni jednom ne treba,kad mi ljude tirate,sad se spravte oba i ne treba te dolazit.
Nas dva skočišmo,ajme gazda kud ćemo i kamo ćemo,ma ne ćemo više,vrag me za jezik potegal,ajde malo se rastupil,pa je rekal,dojdite u pondiljak oba ,računamo,da nismo no ča nam je rekal... .Još nam dade isplatu za vu nedilju,ni nas prijavil,pa bi nam svaki petak dal u ruke,nam pasalo,jer bi ništo dobili i za to ča smo bez posla ostali...
Brzo smo kupili to ča nam treba za kući,pa na bus
Kume,da se smi znat ča si kupil ,pita Joso?I da kako ne,Zdeni sam kupil ne žvakače,ona voli to rastezat i delat ne mijure, to joj najduglje dura,vo drugo sve brzo satare,mojoj dragoj curici,mojoj Davorki sam kupil naj kotač,ča se oko trbuva okriće,to je oduvik tila,al ni preticalo,nom vražiću neposlušnom sam kupil no za miše vatat ,ča mu nisi loptu kupil,ča će mu to,on bi puve vatal ,pa ajde vataj,ma niš od toga,ma i ne zna ča je puv...e ,kobasic za kuvat ,malo kafe i dost.Bog ti dal zdravlje,to mogu tebi zafalit,ma se skoro ne siti,to će bit veselje,ne boj se,node kadi piliće pečedu,zajde u nutra,kažem noj ženskoj ča dela,odma mi dva dušo zamotaj,vi gredu pravo za Liku,smije se ona ,pa divani,ma je moja mama rođena Ličanka,reko ,Bog ti dal zdravlje,tebi i njoj,ma se to odma vidi...Moj dobri Josa,moja mizinica ,moja Davorka,a ja je lipo zovem Dare,ona će vrišćat od veselja,ma frvaće po zraku,svim će u selu divanit,moj tate kupil ne pile,nego dva,jupi al će mo se najist.Kume,ni smo gladni,da me razumiš,al ja jadan iz te zaradice jadne nis mogal zet,ma ne bi ni sad,ma ne ću ti falit,Bogu fala!
A ti,ča si ti svojim?
A meni je lakše,moji su još mali,njim samo da je slatkoga,Marica je naručila,da joj zamem malo salame ,i muči,ne moj da te zlo povuče za jezik,i troje gaće,šare,manje se mažedu ,a ćaći i majki kafe i ne cukrene kocke,isto ko cukrići,više ji jima,a manje koštadu,pa neka cicadu.
Kume Jurica,znaš kad te zovem Jurica,kad koga vraga dobro začiniš ko sad...
Neka te čujem da si spomenul prišče il prišćiće,prisešće ti..
Kadi stanemo pijemo pivu,kume Josa,ja ću platit,ma si zaslužil, i nedivani više ni za prišče ,ni za prišćiće...ča misliš da zapivamo nu jednu našu, Ličko lešće,Otočac i Brinje,ma ne kad dojdemo kući,ma nas more šofer ispraćikat,pa će mo pišice.

"30 godina i otprilike 10.950 dana. Toliko je prošlo. Zovem se Ivan Tominac i dijete sam poginulog branitelja. I iako sam danas već muškarac, dijete u meni je ostalo nezadovoljno i željno, ali više se ne nada. Nema čemu. Izmrvili ste mu svu nadu i te mrvice ponijeli na svom đonu.

Ali, srećom, ne trebate mi. Ne treba mi ničija zahvalnost. Ne zanima me vaše tapšanje po ramenu, a najmanje od svega mi treba da mi netko, s pozicije komfora, objašnjava što znači voljeti Hrvatsku.

Dosta je bilo pozivanja na domoljublje kad god treba zataškati nepravdu. Kad god treba ušutkati nekoga tko misli svojom glavom. Domoljublje nije lozinka za pogodnosti, niti vaša kartica za vječni popust na savjest. Znači ljubiti dom. A kako da ga ljube oni kojima ste iz tog doma nekoga uzeli, zbog vlastite oholosti i cinizma? Tome je podgledao i moj Zlatko. Heroj. Sin. Muž. Otac. Djed, iako nikada nije uspio saznati da je to postao. Barem ne ovozemaljski.

Moj otac nije poginuo da bi netko trideset godina kasnije njegova sina učio šutjeti. Nije otišao da bi netko njegovu smrt koristio kao potpis ispod svojih parola. Ako ga već spominjete, budite dosljedni.

Jer ja nisam maskota vašeg narativa. Mi nismo. I ne pristajem(o) biti. Nikad nisam morao vidjeti oca da bih znao tko je bio i danas bolje od vas znam da ga ovo gdje ste nagurali mene, moju obitelj i prijatelje ne bi veselilo. Dovoljno je što mi njegovo odsustvo nikad nije dalo mira. Dovoljno da znam. I baš zato, kad pričam o ratu, pričam s rezervom.

Ne slavim. Tugujem. I ne opraštam lako onima koji su nakon rata gradili društvo koje je uspjelo zaboraviti upravo one koji su za njega platili najviše. Zato što ste nas razdvajali. Učili segregaciji. Kimanju glavom i beskompromisnoj potrebi za slaganjem. Tako vam je bilo lakše vladati. Ali ranjena srca ne možete nikada. Ona vam ne vjeruju.

I dok sam rastao bez njega, s pitanjima na koja nitko nije imao odgovor, vi ste gradili mitove. Dok sam učio kako biti muškarac bez muškog uzora, vi ste dizali spomenike sebi. A meni je ostala tišina. Tišina u kojoj sam učio sve ono što djeca inače ne bi trebala znati. Kako izgledaju godišnjice smrti, kako izgleda Dan očeva kad nemaš kome nešto nacrtati i kako izgleda šutnja kad te učiteljica pita za tatu, a ti gledaš kroz prozor jer je jedino ondje slobodno od očiju razrednog kolektiva kojima nije jasno zašto izgovaraš “nemam”. Čega, zaboga, Ivane? Čega nemaš? Nemam uspomene. Oduzeli su mi ih oni koji se danas najviše diče njegovim imenom.

Ove godine sam, bez pompe i bez drame, napustio neke ljude. Ne zato što su me povrijedili, nego zato što su prestali biti istina. Moja istina. Iako puno nemam, naučio sam imati samo ono u što vjerujem. Za mene je to jedini hrabro.

Ovo u što me vi želite ubaciti nije hrabro društvo. To je društvo koje se boji istine. I koje ne voli kad mu se pogleda u oči bez isprike.

Zato neka ovo bude jasno. Domoljublje se ne dokazuje šutnjom i kimanjem glavom. Dokazuje se pristojnošću. Istinom. I poštovanjem prema onima koji nisu dio parade, nego stvarnosti. Moj život je stvaran 365 dana u godini. Svih spomenutih 10.950 dana sam živio bez mogućnost stvaranja ijedne uspomene. Toliko sam živio bez glasa koji bi me zvao "sine". Bez ruke na ramenu kad sam padao. Bez pogleda koji bi rekao: "Tu sam, samo idi”. Bez oca.

To nije priča za obljetnice. To je moj život. Iznova vam ga pričam jednom godišnje. Da shvatite tko smo mi. Mi djeca poginulih branitelja. Među vama smo, ali naši ratovi su rijetko prepoznati. Zato što su krenuli tek onoga dana kada smo izgubili nekoga koga smo i danas trebali imati. Vama je tada bio kraj. Nama dugi početak.

Zato ako u toj stvarnosti nema mjesta za moj glas, nemojte se pozivati na moje ime. Moj otac to ne bi htio. I ne želim ni ja.

To je moj zavjet. To je moj način.

Zato što sam hrabar.

Svoj.

I dostojanstven.

Zato što mi je otac Hrabrost."