Priče iz ličkog kraja

Velike vrućine, godišnji odmori, ali i delo, nisu prepreka za pripremu još jednog broja našeg časopisa. Ovaj nam je primjerak posebno drag, jer smo ga posvetili našem, brinjskom kraju. Puno toga lipoga imate u njemu za pročitat, prisitit se, naučit, nasmijat se... Puno naroda po društveni mreža diljem svita ki nas pratidu, križadu se obe ruke kad čujedu Ča! E uprav zato je vrime da se malo više posvetimo tom našem specifičnom divanu, mestima i narodu našeg kraja, a ne da još koga, ča bi baba rekla, infrakt mazne kad čuje kakovu našu besedu i taj naš Ča. Svakome je njegov kraj najlipši, svakome je njegovo mesto i selo najdraže i svakome njegov narod najmiliji. I kamo god da pojdeš i kamo god dojdeš, taj svoj kraj u srcu nosiš. Upoznajte taj mnogimi nepoznat dio Like, tu našu, kako je Tom Perković (Štenta) nazval, „Zelenu oazu na Ličkome kršu“.

Napomena: Ukoliko želite, znate, imate ča zanimljivo, tekst, sliku, anegdotu...bilo ča iz svog ličkog kraja, podilit sa svitom, pošaljite nam na mail: bagremi@hotmail.com

 

Za preuzimanje časopisa „Priče iz ličkog kraja“ kliknite na Link :

http://www.stajnica.com/sites/default/files/Price_iz_lickog_kraja_3_a.pdf

 

Jedan broj časopisa već je iza nas, a vaj drugi je upravo sad pred vami!

Ča su drugi rekli o nami o onom prvom broju i čime smo ispunili dvadesetak stranic novog broja, pogljedajte na doli priloženom linku.

Nećemo vam previše odavat u ovom najavnom tekstu za drugi broj. Reć ćemo vam samo da smo izvukli zanimljive slike iz starog albuma; dotakli se ljudi ki su zaslužili da se o njimi divani; ispripovidali lipe priče iz ličkog kraja; spekli smo kruv po domaćem receptu; prisitili se kako je to nekad bilo, a kako danas kad je letno doba u pitanju; malo smo i potračali u tete Marice nugliću...

I onda sve skupa završili s čašicom dobre domaće rakije i besedom s kojom ćemo se siguro svi mi složit: „Moreš ti poć iz Like, ali Lika iz tebe nikud!“

Ugodno čitanje i listanje novog broja našeg časopisa!

 

 Za preuzimanje časopisa „Priče iz ličkog kraja“ kliknite na Link :

 

 

  http://www.stajnica.com/sites/default/files/Price iz Lickog kraja broj 2.pdf

 

 Faljen Isus i Marija!

Dobro nam došli! Jeste nam dobro? Ovako bi pozdravili svakoga gosta, i starog i mladog koji bi došal u posjetu bilo kadi i kod bilo koga u podnožju Velike i Male Kapele u naš Podkapelski kraj.

Je ma znate da bi Vas onda morali upitat i ča ima kadi novoga, ali voga puta ćemo to preskočit. Nu, vlja ni tako?

Uvodim riječima prvog broja časopisa Priče iz ličkog kraja, započinjem i ovaj tekst. Da, da, dobro ste pročitali, izlazi prvi broj našeg e-časopisa.

Priče su već „stara stvar“, ali ideja za časopis stigla je preko velike bare, kako bi baba rekla. Od čovjeka koji je fizički daleko od Like nekih 10000km , ali svojim djelima, mislima i aktivnostima uvijek tu negdje među nama, uvijek u svojoj Stajnici. Tom Perković, Štenta, administrator i urednik  Zk Stajnica od samoga početka i dan danas sve to vodi i kaže da mu nije teško uložiti truda i vremena da se trajno zabilježi ono što je naše pa bilo olovkom, kamerom ili tipkovnicom i da ostane za buduća pokoljenja.

Tako mi je predložio svoju ideju za časopis kojim bi se na još jedan način zapisalo i sačuvalo ono što se usmenom predajom već godinama prenosi s koljena na koljeno. Nije trebalo puno da se i on sam uhvati posla i počne gurati i nas tako da je uskoro sama ideja vrlo brzo prešla u realizaciju projekta , što je dokaz kako se sve može samo kada se hoće, bez obzira na udaljenosti.

Povijest našeg kraja, stare fotografije, šale, zgode, nezgode i koješta drugo, većim dijelom pisano domaćim govorom brinjskog kraja, samo su neke od tema koje ćete moći svakog prvog u mjesecu pročitati u časopisu „Priče iz ličkog kraja“ na našem portalu ZK Stajnica bez čije bezuvjetne podrške ničega ovoga ne bi bilo.

Neka nam naš govor i naše Priče budu na ponos i na spomen onih davnih, ali i ovih sadašnjih vremena o kojima će naši potomci jednog dana rado čitati i nastaviti pričati.

Očekujemo mnogo priča i fotografija naših čitatelja iz svih ličkih krajeva koji će zasigurno pronaći svoje mjesto u nekom od narednih brojeva ovog hvalevrijednog časopisa.

Kako sam počela ovaj najavni tekst riječima iz časopisa, tako ću ga i završiti u ime cijelog uredništva ili bolje da kažem to je "naš Tim"  kojeg osim Toma Perkovića iz Kanade i Ane Biškupić iz Brinja, čini i moja malenkost Branka Pavlović iz Zagreba.

„Želimo Vam lipu zabavu i svako dobro i nemojte nam ča zamirit!“

 Za preuzimanje časopisa „Priče iz ličkog kraja“ kliknite na Link :

http://www.stajnica.com/sites/default/files/price1_master2_0.pdf

Pripremila: Andrea Halgota

---

Rado se prisjećam djetinjstva i onih lijepih godina u kojima nije bilo ove krize, kako materijalne, tako i ove "duševne" koja ostavlja u zaboravu ono najljepše što još imamo - običaje i tradiciju.
Pa kad smo bili djeca, još prije desetak godina, Mandalena je bila pojam, bila je ono za što je Stajnica živjela i ono što je obilježavalo naše malo selo. Gledali smo brže-bolje pokosit polje prema Staroj kući, pa od dana kad nam počinju ljetni praznici, sabirat se u polju i "nogometat".
Moja je kuća gledala pravo u polje. Sjećam se kako bi u predvečerje dolje bilo već puno automobila i mladih igrača. A mi još istovarali voz sijena, pa žurili da što ne propustimo. Ipak su to velike pripreme. A kad bi imali sreće pa nas zapalo da čuvamo ovce, zareni ih u djetelinu pa kad se napuhnu kao baloni, juri kući s njima da stignemo u polje.
Iako su neka druga vremena, iako nas u selu nema ni za momčad, idemo se nastaviti boriti za naš običaj, za naš blagdan. Pa da zaigramo nogomet, zapjevamo na misi, zaplešemo na veselju. I da kupimo novi komad robe za taj dan, jer i to je dio tradicije. Ne kaže se bezveze "bolje da umre selo nego običaji!"
Ajde, pomozimo našem Muri!! Ako ništa, sastat ćemo na taj dan koga od familije ili, kao u dobra stara vremena, po danu komentirat "ki je ča obukal" a u noći na sve četiri kući!

Ben ti više ve pametne ča nas svaki dan bonbadiraju s vin pametin stvarima kako uštedit, kako ne izgubit, kako potrošit, a da nisi potrošil, pa kako ilo i pilo spremit ?
Dakle vako da rasčitin to za vaj put.. provala san nekakove stvari i niš od tog. Kako je jutra subota i dan za rifljanje, glancanje, tenfanje..i kad to smiriš ..okreneš se kaj da niš nije ni bilo, ni da si ča god delal ..dobro sad.. to nema veze.. dakle iman stare robe ki niki neće.. a more se još drljat, fala Bogu.. Proć ću u naj Cozmo jer mi je najbliži..zet najeftiniji prašak za ve čeripe..eee unda proć u vu trgovinu ka mi je uz kuću i zet kilu papra i to nog u prahu..
Velidu da taj prašak i puder papar lipo pomišat..ostavit zajedno da stuji dok vrgneš veš u mašinu..valja je to dost..dok prebereš gaće,potkušulje i ne ručnike kaj šmirgl.. eee..unda lipo zapreš vrata od ve ča je liva i desna ruka kad oćeš baren na školjku sest na miru da te niki ne sabire, mislin na veš mašinu.. nu da vidim di san stala...aha.. dakle obrneš na lipu temperaturu od 40 ill zericu više..u naj utor vrgneš vu mješavinu..i aj haj uživaj koko!
Mislin trebalo bi i ušćekat vu mašinu.. daklen..ja ću to lipo jutra smišat i javin van kakov će veš izać.. ako bude nako kako ja sad mislin, hebalo majci ako ne išćekan i vaj internet i veš mašinu!
Javin se jutra.. ugodan vikend Van želin.. Vaša Kate!

Tekst/slika: V.D.

E te mačkare...lipo počnedu i još brže završidu! Ve godine sve nešto navrat nanos, ma se narod ni ni privikal i pripremil da more naveče očekivat kakove mačkarane goste u kući kad no već mesopust, ča označava kraj razdoblja mačkaranja i početak Korizme!
U naši krajevi od davnina se taj običaj poštoval! Tako se po priča babi i dedi prije, kad projdi Fabljana dica a i veliki počni mačkarat i odit po kuća. Saberi se i dogovori društvo, najčešće su to bili ljudi iz istog sela, zamaskiraj se u rušnike i firunge da ji niki ne pozna, skupi par košari, harmonikaše, citoraše i tamburaše i kreni od kuće u kuću. Svi su bili lipo ucifrani i gizdavi. Pisma se daleko čuj pa su se svi mogli priredit za goste. Kadi dojdi u kuću tamo napravi pravo veselje. Domaćini ji počasti sa jilom i pilom i obavezno nešto metni u košaru. Prije se nisu novci davali nego daj kobasic, slanine, bonbonov, jaj, il ki je čega jimal. Ni se korist gljedala nego samo da se dobro zabavi. Nakon obilaženja kuć, svi bi se našli kod jednog i to ča su dobili speci i poji i popi odma. Pivalo se i sviralo dok se god ne reši sve iz košar. Cilj je bila dobra zabava i druženje.
Kad dojdi dan mesopusta, to je svake godine utorkom, prije Korizme, kuvalo se zelje i meso i pekle krafne. Kaže se da je to imendan od svi muški. Taj dan, u svakom mestu se palil mesopust! On je bil za sve kriv. Ča se god lošeg desilo prošle godine, mesopust je bil kriv. Na koli se vozil kroz mesto dok je čekal presudu! Presuda bi uvik bila ta da ga se zapali! Tim događajem završavalo je razdoblje pred Korizmu!
Danas je malo drukčije. Dok neki još uvik imadu običaj okrivit mesopusta za sve loše stvari, kod nas se nažalost već par godin mesopust ne pali...sad više ni on kriv nego se krivimo međusobno.
Kod nas je ostal običaj mačkari naveče da obilazidu kuće. Najčešće su to dica samo se više ne gizdadu ko mačkare prije nego se zamrčidu po licu, obučedu sve te silne spajdermene i betmene i tako gredu u sakupljanje. Kako se vrime minja tako se nažalost minjadu i običaji.

Tekst/slika: Ana Biškupić